26.06.2014. > AUTOR: Tim Pravnog skenera

Analiza sudske prakse za krivična dela korupcije

sudnica

Istraživanje je fokusirano na tri najbitnija elementa na osnovu kojih se može sagledati sudska praksa sudova Srbije: obrazloženje presuda, kaznena politika, olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, kao i vrsta i visina sankcija.

Analiza sudske prakse za krivična dela korupcije sprovedena je u okviru projekta „Aktivni građani protiv korupcije“. Tim eksperata iz organizacije Pravni skener radio je na analizi od februara 2013. do aprila 2014. godine.

Istraživanje sudske prakse u području krivičnih dela primanja mita i davanja mita obuhvatilo je period od januara 2010. godine do marta 2014. godine. U cilju što potpunijih podataka, upućeni su dopisi svim Osnovnim i Višim sudovima u Srbiji u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja od kojih se tražilo da dostave kopije pravnosnažnih presuda u vezi sa krivičnim delom Primanja mita iz člana 367 i Davanja mita iz člana 368 Krivičnog zakonika. Na poslate zahteve odgovorio je veći broj sudova, pa je u konačnom dobijeno 75 odluka Viših sudova i 34 odluke Osnovnih sudova.

Istraživanje je fokusirano na tri najbitnija elementa na osnovu kojih se može sagledati sudska praksa sudova Srbije: obrazloženje presuda, kaznena politika, olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, kao i vrsta i visina sankcija. Istovrenemo, urađena je uporedna analiza sudske prakse Republike Hrvatske za ista dela.

Sadržina obrazloženja presuda -

U najvećem broju slučajeva, prvostepene (ali i drugostepene) presude se sadržinski sastoje od citiranja iskaza okrivljenih, oštećenih i svedoka, zatim citiranja člana zakona koji se primenjuje u konkretnom slučaju, navod da je okrivljeni izvršio delo sa umišljajem (ukoliko je osuđen) skoro bez posebnog obrazloženja u čemu se ogleda namera učinioca krivičnog dela i na osnovu čega je sud zaključio da je namera postojala, da bi na kraju bile taksativno nabrojane olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom odmeravanja kazne.

Ukoliko bi se moglo napraviti neko grubo teritorijalno razgraničenje, moglo bi se zaključiti da se sudovi sa teritorije Vojvodine, koji se nalaze pod jurisdikcijom Apelacionog suda u Novom Sadu, naročito ističu po kvalitetu svojih presuda.

Kaznena politika -

Analizirano je i pitanje visine kazne koja se izriče licima za koje je utvrđeno da su izvršili krivično delo primanja ili davanja mita. Za krivično delo primanja mita najviše je zatvorskih kazni, čak 68%, zatim novčanih kazni 21% i 3% uslovnih osuda. Novina u Krivičnom zakoniku je kućni zatvor koji je određen u 8% postupaka.

Kada je reč o kaznenoj politici sudova, a uzimajući u obzir visinu zatvorskih kazni određenih u Zakoniku može se reći da je ona blaga. Izrečene zatvorske kazne  manje od jedne godine zastupljene su u 49% pravnosnažnih presuda, a preko tri godine samo 5%. Kao posebna vrsta krivičnih sankcija u Zakoniku su predviđene mere bezbednosti koje predstavljaju mere dopunskog karaktera i izriču se uz druge vrste sankcija (kazne, mere upozorenja) ili uz oslobođenje od kazne. One su izrečene samo u 8% slučajeva. Kod davanja mita situacija je potpuno drugačija. Najveći broj izrečenih sankcija su uslovne osude (89%), dok su kazne zatvora 7%, a novčana kazna je zastupljena 4% pravnosnažnih presuda. Mera bezbednosti oduzimanja predmeta izrečena je u 11% pravnosnažnih presuda. Zabrane vršenja poziva izrečena je samo u jednom slučaju.

U zahtevu za pristup informaciji od javnog značaja nije izdvojena nijedna oblast kao najosetljivija na korupciju jer je jedan od ciljeva istraživanja da se utvrdi i koji su to segmenti društva za koje se pokreće najveći broj sudskih postupaka. Za oba krivična dela najviše postupaka je pravnosnažno okončano u oblasti rada policije (davanje mita 45%, primanje mita 25%).  Isti procenat krivičnih postupaka je i u oblasti građevinarstva za primanje mita (25%), dok je na trećem mestu primanje mita u zdravstvu (10%). Kada je u pitanju davanje mita, ono je izraženo u pravosuđu (14%) i zdravstvu (14%). Sudski postupci pokrenuti zbog korupcije u obrazovanju je približno identično za primanje i davanje mita (imeđu 7-8%). delatnosti i dužnosti bila znatno delotvornija u konkretnom slučaju.

- Olakšavajuće i otežavajuće okolnosti -

Pitanje olakšavajućih i otežavajućih okolnosti po svojoj prirodi takvo da se ceni u svakom pojedinačnom slučaju i da se vezuje za učinioca krivičnog dela.

Podrobnom analizom pravnosnažnih presuda, stiče se utisak da sudije ovom delu obrazloženja pristupaju više formalno nego što zaista cene pojedinačne razloge za ublažavanje kazne. Šta više, u najvećem broju predmeta potpuno različite životne okolnosti cene se na identičan način iako za to nema uporišta ne samo u konkretnoj situaciji, već ni u zakonu. Tako se npr. može uočiti da sudije kao olakšavajuću okolnost uzimaju činjenicu da je neko mlad čovek, relativno mlad čovek, zatim da je starijih godina i faktički svaku životnu dob okrivljenog uzimaju za olakšavajuću okolnost. Identičnu situaciju možemo naći i kod termina „porodičan čovek“, pa tako npr. neko ko ima bilo jedno, bilo četvoro dece, ili nema decu uopšte, dobija jednak tretman olakšavajuće okolnosti i ublažavanja kazne po tom osnovu. Ovakvih primera ima skoro u svakoj presudi i čini se da se ovakvim postupanjem obesmišljava institut ublažavanja kazne i gubi svrhu koju mu je zakonodavac namenio.

Svrha prethodno navedenih primera nema za cilj da podstakne sudije da ne uzimaju u obzir sve navedene životne situacije.  Naprotiv, namera je da se sve životne situacije dovode u vezu sa ostalim razlozima za ublažavanje kazne koje bi utemeljile odluku suda kada zaključi da su se stekli uslovi da se određenom licu ublaži kazna i da će se na taj način postići svrha kažnjavanja.

- Zaključak -

Ključna uloga u borbi protiv korupcije pripada upravo sudovima. Otvaranjem poglavlja 23 i 24 koja se bave pravosuđem, vladavinom prava i ljudskim pravima, srpski sudovi će biti pod neprekidnim skriningom od strane delegacije Evropske Komisije kako bi se pratilo unapređenje njihovog rada. Posebno zabrinjava činjenica da postojeća sudska praksa pokazuje da kod domaćih sudova još uvek ne postoji svest u pogledu društvene opasnosti koju krivična dela korupcije izazivaju.  Praktična primena propisa ukazuje i na potrebu za uspostavljanjem trajnih mehanizama kontrole, naročito unutrašnje kontrole uzimajući u obzir postojeće kapacitete (budžet, plate zaposlenih, opremljenost institucija).  Istraživanje jasno ukazuje na potrebu da se domaćim sudijama obezbedi što više edukacija u ovom području.  Osim navedenog, poželjno bi bilo i upoznavanje domaćih sudija sa primerima dobre prakse, naročito iz regiona, koju bi mogli da slede s obzirom da se krivično zakonodavstvo ne razlikuje u mnogo čemu. U suprotnom, Republika Srbija bi mogla imati problema po otvaranju poglavlja 23 i 24 koja se odnose na rad pravosuđa, i kasnije prilikom pristupanja Evropskoj Uniji, s obzirom da je dužna da obezbedi efikasnu pravnu zaštitu kako pojedinaca, tako i zaštitu celokupnog državnog sistema.

 

Tim Pravnog skenera

Komentari na članak

0
pristigli
komentari
ostavite
svoj komentar

Ostavite svoj komentar

Stvaranje ovog sajta pomogla je Evropska unija. Sadržaj sajta je isključivo odgovornost Partnera za demokratske promene Srbija
i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.
Politika privatnosti | copyright: Partneri za demokratske promene Srbija, 2019