Partneri za demokratske promene Srbija

Komentari EK o Nacrtu ZZPL konačno dostupni javnosti

Iako je javna rasprava u okviru usvajanja novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti okončana, ukazujemo da poslednja (treća) verzija Nacrta zakona nije usaglašena sa predlozima koje je iznela Evropska komisija (EK). U poslednjoj verziji Nacrta, uzeti su u obzir samo komentari EK koji se odnose na pojedine članove prethodnog (drugog) Nacrta, dok nisu adresirane suštinske zamerke EK u vezi sa načinom na koji je koncipiran Nacrt zakona.

Komentari Evropske komisije u velikoj meri odgovaraju komentarima koje je tokom javne rasprave iznela naša organizacija, kao i Poverenik za informacije od javnog značaja, te niz organizacija civilnog društva, poslovnih subjekata i udruženja.

Komentare Evropske komisije dobili smo od Ministarstva za evropske integracije, formalnim putem, korišćenjem mehanizma Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ministarstvo za evropske integracije nam je uz propratno pismo dostavilo dva dokumenta – prvi sadrži opšte komentare Evropske komisije na Nacrt dok drugi sadrži konkretne predloge EK za izmene pojedinih članova Nacrta. Dokumentacija je na engleskom jeziku i objavljujemo je u integralnom obliku, kako smo je dobili od Ministarstva za evropske integracije.

U nastavku prenosimo ključne poruke Evropske komisije, uz naš nezvanični prevod. Konkretno, u komentarima EK se ukazuje na „strukturu i čitljivost Nacrta zakona“.

U vezi sa strukturom Nacrta zakona, EK ukazuje da postoji problem u načinu na koji su u jednom zakonskom tekstu usklađene odredbe dva važna akta – Policijske direktive i Opšte uredbe o zaštiti podataka. Konkretno, EK upozorava da „veliki broj izuzetaka čini da Nacrt zakona bude izuzetno komplikovan a time i manje transparentan.“ Ovde se misli na „više od 40 izuzetaka od opštih pravila“ u vezi sa nadležnostima organa za sprečavanje, istragu i otkrivanje krivičnih dela, gonjenje učinilaca krivičnih dela, izvršenje krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti.

Takođe se navodi: „Stoga, kako bi se izbegla situacija u kojoj celokupan zakon o zaštiti podataka o ličnosti treba izmeniti kada Srbija postane članica Evropske unije, bolje je izraditi zakon koji odvaja odredbe koje se odnose na Opštu uredbu o zaštiti podataka i odredbe koje se odnose na Policijsku direktivu, kako bi se kasnije izmene odnosile na posebne celine.“

U vezi sa čitljivošću Nacrta, EK poručuje: „Budući da je zaštita podataka o ličnosti fundamentalno pravo u Evropskoj uniji, posebna pažnja treba da se posveti preciznosti u zakonu koji građanima jemči niz važnih prava. Čini se da to nije slučaj sa postojećim tekstom Nacrta.“

Slične komentare iznela je i naša organizacija tokom javne rasprave. Tada smo izrazili zabrinutost da odredbe kojima se uređuju prava građana podovodom zaštite njihovih ličnih podataka neće biti razumljive, što će značajno otežati ostvarenje i zaštitu ovih prava u praksi. Ukazali smo da Nacrt predviđa veliki broj izuzetaka od opštih pravila obrade i zaštite podataka, te da je bilo bolje u posebnoj celini izdvojiti obaveze organa za sprečavanje, istragu i otkrivanje krivičnih dela, gonjenje učinilaca krivičnih dela, izvršenje krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti. Predložili smo da se odredbe koje su preuzete iz Opšte uredbe preciznije formulišu, odnosno da rešenja u zakonu budu konkretizovana, kako su to činile članice Evropske unije kada su donosile nacionalne zakone u okviru usklađivanja sa Opštom uredbom. Sugerisali smo da postupak zaštite prava pred Poverenikom treba jasnije urediti kako bi se građanima pružila efektivna zaštita prava. Takođe smo ukazali da Nacrt ne uređuje pojedine, široko rasprostranjene radnje obrade podataka, poput video nadzora i direktnog oglašavanja, dok nekima nije posvećena dovoljna pažnja. Na žalost, nova verzija Nacrta nije uvažila ove sugestije.

Prema informacijama koje smo dobili od Ministarstva pravde, u odgovoru EK u vezi sa poslednjom verzijom teksta Nacrta navodi se: „U ovoj fazi razumemo da želite da nastavite sa procesom usvajanja novog zakona. Molimo da nas informišete o procesu usvajanja predloga zakona od strane Vlade i upućivanja predloga Narodnoj skupštini. Nameravamo da pažljivo pratimo primenu zakona i možemo vas ponovo kontaktirati u vezi sa iskustvima sa primenom zakona.“ Ovo ukazuje da EK više neće nastojati da utiče na sadržaj zakonskog rešenja i da će svoj stav o kvalitetu zakona u budućnosti formirati na osnovu načina na koji bude primenjivan.

Podsetimo, Ministarstvо pravde formiralo je još 2013. godine Radnu grupu za izradu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a prvi Nacrt novog zakona objavljen je u decembru 2017. godine. Ministarstvo pravde je, nakon sprovedene javne rasprave, objavilo narednu verziju Nacrta zakona u kojem, i pored mnogobrojnih komentara i predloga, nije bilo suštinskih izmena.

Kako se radi o propisu koji bi trebalo da pravni okvir Republike Srbije uskladi sa reformisanim pravnim okvirom EU u oblasti zaštite podataka o ličnosti (pre svega, sa Opštom uredbom o zaštiti podataka), Partneri Srbija su 14. maja 2018. godine uputili Ministarstvu pravde zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zatražili izjašnjenje Evropske komisije o Nacrtu zakona. U odgovoru od 1. juna 2018. godine, Ministarstvo pravde navodi da: „mišljenje Evropske komisije o usklađenoti Nacrta zakona sa relevantnim dokumentima Evropske unije još uvek nije dobijeno.

U julu 2018, Ministarstvo pravde objavljuje poslednju verziju Nacrta zakona, u čijem je nazivu naznačeno da je usaglašen sa komentarima Evropske komisije i Eurojust- a.  Partneri Srbija su ponovili svoj zahtev Ministarstvu pravde, a identičan zahtev ovog puta poslat je i Ministarstvu za evropske integracije. Ministarstvo pravde je u odgovoru dostavilo delove elektronske prepiske sa Evropskom komisijom, dok nam je Ministarstvo za evropske integracije dostavilo traženu dokumentaciju, koja je ovom ministarstvu iz EK dostavljena krajem aprila.

Imajući sve navedeno u vidu, još jednom pozivamo Ministarstvo pravde da razmotri sugestije Evropske komisije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, naše organizacije i niza udruženja građana i poslovnih subjekata u vezi sa Nacrtom zakona. Sugestije koje su iznete tokom više faza javne rasprave imaju za cilj da građani Srbije uživaju jednak nivo zaštite prava na privatnost kao i građani Evropske unije, te da sistem zaštite ovog prava u našoj zemlji bude funkcionalan i efikasan.

Takođe, pozivamo Ministarstvo pravde da proces donošenja zakona učini transparentnijim i objavi svu relevantnu dokumentaciju nastalu u vezi sa izradom Nacrta zakona. Imajući u vidu da je privatnost univerzalno ljudsko pravo, te da je krug obveznika budućeg (kao, uostalom i važećeg) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti izuzetno širok (obuhvata sve one koji obrađuju podatke o ličnosti, poput privrednih subjekata, ustanova zdravstvene zaštite, obrazovnih institucija…), neophodna je uključenost i informisanost svih zainteresovanih društvenih aktera o predstojećim izmenama. Samo na taj način, Republika Srbija i njeni građani mogu dobiti najbolja moguća, i u praksi primenjiva, zakonska rešenja, ne samo u oblasti zaštite podataka o ličnosti, već uopšte.

Konačno, pozivamo relevantne međunarodne aktere da objave svoje komentare i mišljenja u vezi sa Nacrtom zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da ovakvu praksu ustanove na proaktivnoj osnovi u postupku izrade drugih propisa.

Categorised in: Dobro upravljanje, Izdvajamo, Privatnost

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *