Partneri za demokratske promene Srbija

Komentari na Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

Komentar na Nacrt zakona - small

Radna grupa Ministarstva pravde, formirana 2013. godine za izradu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, izašla je u javnost sa Nacrtom novog zakona u decembru 2017. godine. Kao organizacija posvećena zaštiti privatnosti više puta smo ukazivali na brojne probleme u primeni važećeg Zakona. Shodno tome uzeli smo učešće u javnoj raspravi slanjem komentara na Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koja je trajala do 15. januara 2018. godine

Nakon javne rasprave, radna grupa izašla je u javnost sa novom verzijom Nacrta u kojoj nije bilo suštinskih izmena. Partneri Srbija još jednom pozivaju nadležne da razmotre predloge dobijene u toku javne rasprave, a javnost da se upozna sa predlozima koje su Partneri Srbija dostavili (Кomentari na Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti) radnoj grupi u procesu javne rasprave.

 Ukratko ističemo pozitivne promene u Nacrtu zakona:

  • Članom 15. Nacrta utvrđuju se uslovi za davanje pristanka za obradu podataka koji u većoj meri odgovaraju poslovnim modelima rukovalaca i potrošačkim i drugim navikama građana, naročito u digitalnom okruženju.
  • Iznošenje podataka iz Republike Srbije (Glava V.) se olakšava, tako da se istovremeno uvaže poslovni interesi rukovalaca i osigura zaštita podataka lica na koje se podaci odnose.
  • Nacrt u članu 98. faktički konstatuje probleme u praksi u vezi sa prijavom zbirki podataka u Centralni registar koja nije zaživela, te utvrđuje druge mehanizme za primenu načela transparentnosti prilikom obrade podataka.
  • U Nacrtu je precizirano koje mere zaštite treba preduzeti kako bi se osigurala bezbednost i zakonita upotreba podataka. Posebno je korisno to što je formulisan član 48. koji se odnosi na beleženje radnji obrade koju vrše organi iz člana 1. stav 2. Nacrta zakona (na primer, evidencija pristupa, kontrola rada lica koja obrađuju podatke, itd).
  • Preciznije se određuje pravni osnov za obradu podataka o ličnosti u vezi sa pristupom informacijama od javnog značaja.
  • I možda najvažnije – Nacrtom su u velikoj meri usaglašena načela obrade podataka o ličnosti sa pravnim okvirom Evropske unije.

Ipak, smatramo da Nacrt sadrži nedostatke koji mogu negativno da se odraze na zaštitu podataka o ličnosti u praksi. Ukratko navodimo ključne primedbe:

  • Neke odredbe Nacrta su suviše opšte da bi se našle u Zakonu.

Iako pozdravljamo napore da se novi ZZPL usaglasi sa Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti EU (Opšta uredba), smatramo da je neke odredbe ZZPL trebalo konkretizovati. Svrha opšte (generalne) uredbe je da utemelji krovna (opšta) pravila obrade podataka, zajednička za zajednicu 28 država i njihove građane. Smatramo da novi ZZPL po stepenu opštosti treba da bude u ravni sa rešenjima iz zakona koje države članice EU donose u nastojanju da se usklade sa Opštom uredbom.

  • Nacrt ZZPL je teško razumljiv za građane i širu javnost.

Opšti utisak je da je tekst Nacrta težak za čitanje jer sadrži veliki broj referenci ka drugim odredbama Nacrta. Na primer, u prvih 20 članova preko 25 puta je referisano na druge članove, a samo član 21. upućuje na preko 40 drugih članova.

  • Nacrt ZZPL ne poznaje izraze „privatnost”, „privatno”, i sl.

Predloženo rešenje iz Nacrta predstalja korak unazad u odnosu na važeći ZZPL koji ostvarivanje i zaštitu privatnosti definiše kao cilj zakona. Smatramo da treba eksplicitno prepoznati zaštitu prava na privatnost kao cilj zakona. Na taj način može se delimično prevazići problem neadekvatnog tretmana privatnosti u Ustavu RS i utemeljiti pravo na privatnost u našem pravnom sistemu, imajući u vidu politiku predlagača da ZZPL bude sistemski (krovni) zakon u oblasti obrade i zaštite podataka o ličnosti.

  • Poseban tretman obrade podataka kada se u ulozi rukovaoca nalazi sektor bezbednosti

Nacrt predviđa niz izuzetaka od opštih pravila obrade i zaštite podataka kada se u ulozi rukovaoca pojave organi za „sprečavanje, istragu i otkrivanje krivičnih dela, gonjenje učinilaca krivičnih dela, izvršenje krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti.”

  • Neuređenost obrade podataka u pojedinim društvenim odnosima

Poput važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, ni predloženi Nacrt ne uređuje pojedine, široko rasprostranjene radnje obrade podataka, poput video nadzora i direktnog oglašavanja, dok nekima nije posvećena dovoljna pažnja. Na primer, oblasti radnih odnosa posvećen je samo jedan član koji upućuje na primenu Zakona o radu i kolektivnog ugovora na pitanja zaštite podataka. Ukoliko je namera zakonodavca da ove radnje obrade uredi posebnim zakonima, apelujemo na njihovo hitno donošenje, kako bi se izbegle brojne nezakonite obrade podataka građana Republike Srbije.

Za više informacija pročitajte ceo dokument Кomentari na Nacrt Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (.pdf).

Categorised in: Inicijativa za transparentnost, Izdvajamo, Privatnost

Оставите одговор