Partneri za demokratske promene Srbija

Česta pitanja

1) Šta je medijacija (posredovanje)?

Medijacija je proces vansudskog rešavanja sporova u kome treće neutralno i nepristrasno lice, medijator, usmerava komunikaciju između strana u sukobu i korišćenjem posebnih tehnika i veština, pomaže u pregovorima koji za cilj imaju postizanje zajednički prihvatljivog sporazuma kojim se spor ili sukob rešava. U svom radu medijatori koriste pre svega veštine komunikacije, psihologije i pregovaranja, ali ne donose odluku niti imaju mogućnost nametanja rešenja.

2) Koji slučajevi su podobni za postupak medijacije?

Ne postoji oblast društvenog života koja nije pogodna za medijaciju. To međutim ne znači da je svaki pojedini slučaj pogodan za rešavanje putem medijacije. Tako, medijacija ima primenu u sledećim oblastima: imovinski sporovi, porodični, radnopravni i sukobi na radnom mestu, privredni, potrošački, sporovi za naknadu štete, komšijski, komunalni, kao i drugi sukobi i sporovi u lokalnoj zajednici, sukobi koji nastaju u slučajevima diskriminacije, sporovi u okviru finansijskog sektora, stečajnog i izvršnog postupka, kao i gotovo svi sporovi koji se nalaze ili se mogu naći pred sudovima i upravnim organima.

S druge strane, postoje pojedini slučajevi u kojima medijacija nije najpogodniji način rešavanja sukoba. Tu spadaju, pre svega, slučajevi u kojima je predviđena isključiva nadležnost suda ili nekog drugog organa, zatim, slučajevi nasilja u porodici ili pretnje druge vrste nasilja, sporovi u kojima su prisutni elementi prevare, itd. Takođe, u pojedinim slučajevima, strane koje razmatraju mogućnost ulaska u medijaciju mogu imati interes da konačna odluka bude javna, ili traže rešenje koje će imati snagu presedana za sve buduće slučajeve, pa i iz tih razloga mogu izabrati drugi, formalni način rešavanja spora.

3) Kako pokrenuti postupak medijacije?

Postupak medijacije se inicira obraćanjem pružaocu usluga medijacije ili direktnim kontaktiranjem medijatora. Medijatora možete izabrati sa liste Partnera Srbija, Privredne komore Srbije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Nacionalnog udruženja medijatora Srbije (NUMS) ili iz Registra Ministarstva pravde. Predmet u medijaciju može uputiti i sud ili drugi organ nakon pokretanja sudskog ili drugog postupka, ili se strane mogu obratiti medijatoru pre ili nezavisno od bilo kakvog formalnog postupka (privatna medijacija). Medijator će prvo obaviti razgovor sa podnosiocem zahteva da bi prikupio više informacija, te ukoliko proceni da je slučaj pogodan za rešavanje putem medijacije, kontaktiraće i ostale strane u sukobu kako bi utvrdio da li postoji spremnost da se problem reši medijacijom. Ukoliko postoji takva saglasnost, medijator će u dogovoru sa svim stranama predložiti datum sastanka i kontaktiraće sve učesnike radi pripreme medijacije.

4) Kako izgleda postupak medijacije?

Na početku postupka medijacije koji se sprovodi u prostorijama medijatora ili na drugom pogodnom mestu koje strane i medijator zajednički odrede, medijator se u uvodnoj reči predstavlja stranama u sporu i detaljno ih upoznaje sa ciljem medijacije, ulogom medijatora, pravilima i troškovima postupka. Nakon uvodne reči medijatora, strane i medijator zaključuju sporazum o pristupanju posredovanju (medijaciji) koji potvrđuje dogovor o ulasku u medijaciju i izboru medijatora. Postupak medijacije odvija se kroz zajedničke i po potrebi odvojene sesije sa stranama. U zajedničkoj sesiji svaka od strana iznosi svoje viđenje sukoba ili problema, a medijator ima ulogu da omogući konstruktivnu komunikaciju, kao i da prikupi relevantne informacije i utvrdi pitanja koja su sporna, kao i tačke oko kojih postoji saglasnost. Jedan od ciljeva medijatora tokom zajedničke sesije je i da utvrdi koji interesi i potrebe stoje iza istaknutih zahteva i pozicija strana u sporu. Ukoliko proceni da postoji potreba, medijator može voditi odvojene razgovore sa stranama, u kom slučaju će, uz saglasnost jedne strane, njene predloge i stavove preneti drugoj strani. Zajednički i odvojeni razgovori po pravilu se organizuju u toku istog dana, a u komplikovanijim slučajevima medijacija može trajati i po 8 ili više sati. Strane mogu odustati od medijacije u bilo kom trenutku. Takođe, medijacija može biti obustavljena i kada medijator proceni da dalje vođenje postupka nije svrsishodno. Na kraju, postupak se uspešno okončava i zaključivanjem sporazuma o rešavanju spora.

5) Da li se može pokrenuti postupak medijacije iako je već u toku sudski postupak?

Strane mogu pokrenuti postupak medijacije pre ili u toku sudskog spora, kao i u toku postupka po pravnim lekovima ili izvršnog postupka. Ukoliko je sudski postupak već pokrenut medijacija se može pokrenuti na dva načina: sudija može uputiti strane na medijaciju ukoliko proceni da je spor podoban za medijaciju, ili jedna odnosno obe strane mogu predložiti medijaciju. Pokretanjem postupka medijacije počinje zastoj zastarelosti potraživanja, u odnosu na zahtev povodom koga se vodi sudski postupak, koji može trajati najduže 60 dana. Ukoliko strane postignu sporazum o rešavanju spora u medijaciji, taj sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, a pod određenim uslovima može imate i snagu izvršne isprave. Ukoliko strane ne postignu sporazum u medijaciji, sudski postupak se nastavlja.

6) Koje su prednosti medijacije u odnosu na sudsko rešavanje sporova?

Za razliku od sudskog postupka gde jedna od strana sigurno gubi, u medijaciji svi dobijaju. Medijacija je jedini postupak rešavanja sukoba u kome strane zadržavaju kontrolu nad troškovima, dužinom trajanja i ishodom spora. U medijaciji se ne izvode dokazi niti se utvrđuje koja strana jeste ili nije u pravu, već strane uz pomoć obučenog medijatora pregovaraju i fokusiraju se na svoje interese i potrebe u cilju prevazilaženja problema i postizanja prihvatljivog rešenja. Za razliku od sudskog postupka, u medijaciji odluku donose same strane u sporu, a ne medijator. Medijacija je poverljiv i privatan postupak u kome je uvek isključena javnost, što u nekim slučajevima može biti veoma bitno za strane u sporu. Svi podaci, predlozi i izjave date u toku pregovora ili u svrhu postizanja sporazuma, su poverljive i ne mogu se koristiti kao dokaz u sudskom ili drugom postupku, niti ih strane ili medijator mogu iznositi u javnost, osim ukoliko se strane drugačije ne dogovore. Medijacija je potpuno fleksibilan postupak koji se vodi u skladu sa raspoloživiim vremenom samih stranaka. Medijacija je način rešavanja sporova koji pomaže stranama da uspostave ili poprave poremećene odnose i nastave saradnju koja je prekinuta. Medijacija je daleko jeftinija i brža od sudskog postupka. Po pravilu sporovi se u medijaciji rešavaju tokom jedne ili dve sesije, a procenat uspešnosti medijacije je preko 80%. Preporučenu Tarifu za medijaciju donosi Ministarstvo pravde, a medijatori imaju mogućnost da ugovore niži ili viši iznos u odnosu na Tarifu, kao i da rade pro bono.

7) Da li u medijaciji mogu učestvovati advokati?

Strane u medijaciji učestvuju lično, a mogu imati i punomoćnika, odnosno zastupnika. Štaviše, advokati u medijaciji imaju veoma važnu ulogu. Advokat procenjuje da li je predmet pogodan za medijaciju te stoga ima veoma važnu ulogu u odluci klijenta da li da uđe u medijaciju. Advokat zatim učestvuje u izboru medijatora, priprema svog klijenta za medijaciju, učestvuje i savetuje svog klijenta tokom pregovora, sarađuje sa medijatorom, pomaže u postizanju i sastavljanju sporazuma. Advokat savetuje i štiti interese svog klijenta tokom celog postupka medijacije. Advokati su redovni učesnici medijacija u privrednim, imovinskim, radnopravnim i građanskim sporovima. S druge strane, medijacije iz porodičnih odnosa, u lokalnoj zajednici, u školama, ili povodom diskriminacije, po pravilu se vode bez učešća advokata.

8) Šta sadrži i kakvo je pravno dejstvo Sporazuma o rešavanju spora postignutog u medijaciji?

Sadržinu Sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja određuju same strane u postupku. Zakon o posredovanju u rešavanju sporova predviđa da Sporazum mora imati pisanu formu, potpisuju ga strane u sporu, medijator, kao i punomoćnici strana, ukoliko su učestvovali u postupku medijacije.

Sporazum o rešavanju spora postignut u medijaciji ima snagu ugovora, odnosno vansudskog poravnanja. Sporazum može dobiti snagu izvršne isprave ukoliko sadrži klauzulu izvršnosti – izjavu dužnika da pristaje da poverilac (druga strana u medijaciji) može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja nakon dospelosti potraživanja, kao i ukoliko su potpisi strana i medijatora overeni od strane suda ili javnog beležnika.

9) Kako postati medijator?

Uslovi za obavljanje poslova medijatora određeni su Zakonom o posredovanju u rešavanju sporova i obuhvataju: poslovnu sposobnost, državljanstvo RS, završenu Osnovnu obuku za posrednika, visoku stručnu spremu, neosuđivanost, dozvolu za posredovanje i upis u Registar posrednika. Treba napomenuti da medijatori mogu dolaziti iz različitih profesija i imati različito akademsko obrazovanje, pa tako, medijatora ima među profesorima, inženjerima, pravnicima, psiholozima, itd.

Nakon završene osnovne obuke, polaznici dobijaju uverenje o završenom programu obuke i ukoliko ispunjavaju i ostale uslove, podnose zahtev za dobijanje Dozvole za posredovanje i upis u Registar posrednika pri Ministarstvu pravde RS.

Dozvola za posredovanje je javna isprava kojom se potvrđuje da lice ispunjava gore navedene uslove za obavljanje posredovanja propisane članom 33. Zakona o posredovanju u rešavanju sporova. Dozvolu za posredovanje izdaje Ministarstvo pravde sa rokom važenja od tri godine.

Dozvola se obnavlja kada istekne rok na koji je izdata i to po zahtevu lica na koje se odnosi. U cilju obnavljanja dozvole potrebno je da medijator ima najmanje deset sati stručnog usavršavanja u toku jedne godine, kao i najmanje pet obavljenih medijacija u toku perioda trajanja dozvole. Prilikom obnavljanja, dozvola za posredovanje se izdaje na rok od pet godina.

Dozvola se može, na predlog ministarstva, suda ili drugog organa, oduzeti ukoliko lice prestane da ispunjava uslove za obavljanje poslova medijatora ili ukoliko se u medijaciji ne pridržava pravila postupka i etičkih pravila koja utvrđuje Ministarstvo pravde.

10) Šta je osnovna, a šta specijalizovana obuka za posrednike – medijatore?

Osnovna obuka za posrednike – medijatore organizuje se u skladu sa Pravilnikom o programu obuke za medijatore koji usvaja Ministarstvo pravde i predstavlja jedan od uslova za dobijanje dozvole za posredovanje i upis u Registar posrednika. Obuka traje pet radnih dana od po najmanje pet časova, i sprovode je akreditovane organizacije i institucije. Spisak akreditovanih organizacija dostupan je na veb stranici Ministarstva pravde.

Nakon završene osnovne obuke za medijaciju, medijatori se mogu stručno usavršavati i specijalizovati. Program specijalizovane obuke utvrđuje se posebnim aktom strukovnog udruženja za određenu oblast, uz saglasnost ministarstva. Ministarstvo pravde vodi evidenciju izdatih uverenja za sprovedene osnovne i specijalizovane obuke posrednika – medijatora.