Partneri za demokratske promene Srbija

Spasimo ustavnu garanciju zaštite privatnosti građana

Pozivamo poslanike da amandmanom vrate ustavnu garanciju u Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Tekst amandmana je dostupan OVDE.

Više od 40 organizacija civilnog društva podržalo je tekst amandmana na član 40 Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti i poziva narodne poslanike da podrže amandman koji utvrđuje da se prava građana na zaštitu podataka o ličnosti mogu ograničiti isključivo na osnovu zakona. Ako se sporni član zakona u sadašnjem obliku usvoji u Skupštini, postoji opasnost da organi vlasti ili privatne kompanije koje rukuju podacima o ličnosti mogu da ograniče prava građana bez izričitog zakonskog ovlašćenja i po sopstvenom nahođenju.

U vezi sa tim podsećamo da je Ustavni sud, na predlog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 30. maja 2012. doneo presudu u predmetu IUz-41/2010 prema kojoj delovi članova 12, 13 i 14 trenutno važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nisu u skladu sa Ustavom Republike Srbije jer daju mogućnost ograničavanja prava građana na osnovu “drugog propisa”. Stav Ustavnog suda u navedenoj odluci jeste da se prema članu 42 Ustava Republike Srbije samo “zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka”, te da je bilo kakva mogućnost uređivanja ove oblasti na osnovu “drugog propisa” neustavna. Ukoliko član 40 Predloga zakona u trenutnom obliku bude usvojen u Narodnoj skupštini, postoji velika verovatnoća da će se slično pitanje ponovo naći pred Ustavnim sudom, te da bi član 40 mogao da bude proglašen neustavnim.

Član 23 Opšte uredbe Evropske unije o zaštiti podataka o ličnosti 2016/679 (GDPR), prema kome je pisan član 40 domaćeg Predloga zakona, predviđa da se prava građana mogu ograničiti zakonskom merom radi zaštite 10 opšte definisanih interesa, kao što su “javna bezbednost”, “javni interes” ili “prava i slobode drugih”, ali samo ukoliko je to neophodno i ako je učinjeno u najnužnijoj meri koju određena situacija zahteva. Upravo zbog ove uopštenosti, stav 2 ovog člana precizira da će konkretno, svaka zakonodavna mera sadržati posebne odredbe o kategorijama ličnosti, obimu ograničenja, određenju konkretnih lica koja mogu da uvedu ograničenja itd. To znači da GDPR daje mogućnost državama članicama da posebnim zakonima i u posebnim situacijama samo za određena lica uvedu ograničenja, a nikako da jednom opštom normom daju mogućnost svima, kako državi tako i privatnom sektoru, da se po slobodnoj proceni koriste izuzecima.

Princip da se prava građana, odnosno lica na koja se podaci odnose, mogu ograničiti isključivo zakonskim merama deo je jedinstvenog okvira GDPR i kao takav prisutan je i u recitalu 73 Preambule, u kome se jasno navodi da ograničenja moraju biti u skladu sa zahtevima koji su utvrđeni u Povelji EU o fundamentalnim pravima i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropska konvencija, koju je Republika Srbija potpisala i ratifikovala, u članu 8 predviđa da se javne vlasti ne mešaju u pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života građana osim ako je takvo mešanje predviđeno zakonom i ako je to neophodna mera u demokratskom društvu u interesu nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti, ekonomske dobrobiti zemlje, sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja i morala ili zaštite prava i sloboda drugih. Član 8 Povelje EU takođe ističe da svako ima pravo na zaštitu podataka o svojoj ličnosti, kao i da takvi podaci moraju biti obrađeni pošteno za unapred određenu svrhu i na osnovu informisanog pristanka osobe ili po nekom drugom legitimnom osnovu koji je uređen zakonom.

Pregledom zakona država članica EU kojima se implementira GDPR primećuje se da neki od njih, poput nemačkog, austrijskog, švedskog ili hrvatskog zakona, uopšte nemaju posebne članove koji se odnose na ograničenja prava građana ili su ta ograničenja uže određena. Nemački i austrijski zakoni o zaštiti podataka o ličnosti sadrže ograničenja samo u delu koji se odnosi na obradu podataka u policijske i odbrambene svrhe, svrhe istrage krivičnih dela, sprovođenja krivičnih sankcija i slično, dok hrvatski Zakon o provedbi opće uredbe o zaštiti podataka ne sadrži članove koji se tiču ograničenja prava građana. Švedski zakonodavci su ostavili mogućnost da se dodatnim zakonima propišu ograničenja prava građana u smislu člana 23 GDPR.

Po uzoru na najviše standarde zaštite podataka o ličnosti, novi zakon predviđa niz novih prava za efikasniju kontrolu građana nad svojim podacima, kao što su pravo na ispravku, brisanje, prenos podataka kod drugog rukovaoca ili prekid obrade, koja mogu biti potpuno obesmišljena ako rukovanje podacima nije adekvatno uređeno zakonom, što je trenutno slučaj.

Obzirom da izrada i donošenje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti traju već šest godina, a da je Vlada Srbije usvojila i uputila Narodnoj skupštini tekst zakona koji je veoma konfuzan i težak za tumačenje, na šta su ukazali organizacije civilnog društva, Poverenik, stručna javnost pa i sama Evropska komisija, očekujemo da u finalni tekst zakona bude vraćena odredba da se prava građana mogu ograničiti samo zakonom i da se građanima Srbije omogući najviši stepen zaštite prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

Organizacije koje podržavaju amandman na član 40 Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti:

  1. Asocijacija onlajn medija

  2. Autonomni ženski centar

  3. Bečejsko udruženje mladih

  4. Beogradski centar za bezbednosnu politiku

  5. Beogradski centar za ljudska prava

  6. BIRN Srbija

  7. Biro za društvena istraživanja

  8. Građanske inicijative

  9. Građanski savet Grada Kraljeva

  10. Društvo sudija Srbije
  11. Inicijativa mladih za ljudska prava

  12. ISAC Fund - International and Security Affairs Centre
  13. Južne vesti

  14. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)

  15. Libertarijanski klub Libek

  16. Link plus

  17. Media i reform centar Niš

  18. Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK)

  19. Nacionalna koalicija za decentralizaciju

  20. Nezavisno udruženje novinara Srbije
  21. Odbor za ljudska prava Valjevo

  22. Odbor za ljudska prava Negotin

  23. Partneri za demokratske promene Srbija

  24. POD teatar

  25. Pravni skener
  26. Praksis

  27. Regionalna informativna agencija JUGpress

  28. Slavko Ćuruvija fondacija

  29. Share fondacija

  30. Trag fondacija

  31. Transparentnost Srbija

  32. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“

  33. Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt“

  34. Udruženje Kutija i internet portal Medijska kutija

  35. Udruženje Nova Naša reč i Nedeljnik Nova Naša reč

  36. Udruženje Radnik, portal radnik.rs

  37. Fondacija za otvoreno društvo – Srbija

  38. Fondacija centar za demokratiju

  39. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije

  40. Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA)

  41. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS)
  42. Centar za razvoj građanskog društva (PROTECTA)

 

***

Ukoliko vaša organizacija, neformalna inicijativa, pokret, sindikat, profesionalno ili strukovono udruženje želi da podrži ovu inicijativu, možete nam pisati na office@partners-serbia.org.  Lista organizacija koje podržavaju inicijativu biće ažurirana.

Categorised in: Privatnost, Некатегоризовано

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *