Medijacija je intervenisanje u sporu ili pregovaranju uključivanjem prihvatljive, nepristrasne i neutralne treće strane koja nema autoritativnu moć donošenja odluke, već pomaže stranama u sporu da svojom voljom postignu vlastiti, obostrano prihvatljiv sporazum o predmetu spora.

Medijacija je proces u kome treće nezavisno i neutralno lice - medijator usmerava komunikaciju između strana u sporu i, korišćenjem posebnih metoda i veština, pomaže u pregovorima koji imaju za cilj postizanje prihvatljivog sporazuma kojim se spor rešava.

Načela na kojima počiva medijacija su: dobrovoljnost; privatnost; poverljivost; neformalnost; ravnopravnost; medijator je nezavisan, neutralan i nepristrasan; Ineresi strana u sporu su merilo za pronalaženje rešenja; medijator usmerava proces, strane u sporu kontrolišu rezultat.

Uloga medijatora je da:

•       podstiče i usmerava pozitivnu komunikaciju između strana
•       pomaže im da prepoznaju sopstvene interese i potrebe i razumeju interese i potrebe druge strane
•    inicira i pomaže pregovaranje između strana radi sagledavanja mogućih opcija za postizanje sporazuma
•       omogući pronalaženje rešenja koje je prihvatljivo za sve strane u sporu

Medijator sačinjava sporazum ukoliko strane to žele. Sporazum postignut u medijaciji može imati pravnu prirodu:

- vansudskog poravnanja (ugovora)

- sudskog poravnanje (izvršne isprave) ukoliko ga na zapisnik uzme sudija, ili u drugim slučajevima predviđenim zakonom

Zakonski okvir za primenu medijacije:

• ZAKON O POSREDOVANJU - MEDIJACIJI   (Službeni glasnik RS, br. 18/2005)
• Zakon o parničnom postupku
• Porodični zakon
• Zakon o stečaju
• Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova
• Zakon o zaštiti potrošača
• Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu
• Zakon o zabrani diskriminacije