Partneri za demokratske promene Srbija

Video nadzor: sredstvo za unapređenje bezbednosti ili kršenje privatnosti građana?

kameraU okviru projekta „Građani imaju moć” koji sprovode Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Nacionalna koalicije za decentralizaciju (NKD), Beogradski centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partneri Srbija u ciju podsticanja većeg učešća građana u procesima odlučivanja i kontroli rada organa javne vlasti, Partneri Srbija izradili su studiju o posledicama zaloupotreba sistema za video nadzor u Republici Srbiji: Video nadzor: sredstvo za unapređenje bezbednosti ili kršenje privatnosti građana?”.

Pitanje opravdanosti uvođenja sistema za video nadzor javnih površina postalo je aktuelno početkom 2019. godine kada su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova informisali javnost o namerama da započnu projekat “Siguran grad”. Kako je tada najavljeno, projekat podrazumeva masovnu obradu podataka o ličnosti građana Srbije korišćenjem opreme za video nadzor, što uključuje i korišćenje softvera za prepoznavanje lica. Javnost ni danas nema pouzdanu informaciju o broju kamera i lokacijama na kojima će kamere biti postavljene, a izostala je i stručna analiza o opravdanosti uvođenja ovakvog sistema za  video nadzor.

Primeri iz sveta ukazuju da države neretko koriste sisteme video nadzora kao sredstvo za masovno praćenje građana umesto za svoju osnovnu svrhu, što je zaštita bezbednosti. Ove vrste tehnologija pored posledica po privatnost građana, imaju i potencijalne implikacije na druga prava, kao što su pravo na slobodu izražavanja i okupljanja. Ako postoji svest da vas neko posmatra, pretpostavka je da ćete biti manje slobodni u iznošenju stavova, ili na primer da se prikuljučite uličnim protestima protiv odluka koje donose javne institucije i ljudi koji njima upravljaju.

Šire posmatrano od pitanja (zlo)upotreba sistema za video nadzor, više puta se dešavalo da podaci u posedu službi bezbednosti i drugih organa javne vlasti postaju javno dostupni i koriste se u svrhe diskreditacije aktivista ili političkih protivnika. Šta garantuje da će se podaci prikupljeni koriščenjem sistema za video nadzor koristiti odgovornije?

Studija Video nadzor: sredstvo za unapređenje bezbednosti ili kršenje privatnosti građana?” ukazuje na dosadašnje primere (zlo)upotreba sistema za video nadzor od strane organa javne vlasti, pravni okvir kojim je regulisana oblast video nadzora, i preporuke za bolje regulisanje ove oblasti, uz osvrt na uticaj ovih sistema na građanski aktivizam.

Na sledećem linku možete preuzeti studiju.

Projekat „Građani imaju moć” podržan je od strane Američke agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Categorised in: Izdvajamo, Privatnost, Vladavina prava