Državno pravobranilaštvo prekršilo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja

25.09.2020.

Državno pravobranilaštvo odbilo je da Partnerima Srbija dostavi traženu dokumentaciju o radu javnih preduzeća kojima raspolaže, uprkos tome što je Poverenik Državnom pravobranilaštvu rešenjem naložio dostavljanje te dokumentacije. Na taj način Državno pravobranilaštvo postupilo je suprotno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Partneri Srbija su u januaru 2020. od Državnog pravobranilaštva zatražili predloge ugovora i druge akte u vezi sa radom društava kapitala i javnih preduzeća: JP Elektroprivreda Srbije, Telekom Srbije a.d., Er Srbija a.d., JP Putevi Srbije, Park prirode Mokra gora, HК Кrušik Valjevo a.d., Zavod za ispitivanje oružja i municije d.o.o. iz Кragujevca, JP Železnice Srbije, JP Srbijagas, Telus a.d. i CIP Beograd. Takođe, Partneri Srbija zatražili su i mišljenja Državnog pravobranilaštva o dostavljenim predlozima ugovora i drugim aktima.

Državno pravobranilaštvo prvo je odbilo da dostavi svu traženu dokumentaciju, tvrdeći da kao zakonski zastupnik ne može informacije o zastupanim subjektima davati trećim licima bez njihove saglasnosti, kao i da je zaštita interesa Republike Srbije pretežnija u odnosu na interes javnosti da zna i ima uvid u traženu dokumentaciju.

Partneri Srbija su zbog ovakvog postupanja Pravobranilaštva izjavili žalbu Povereniku, smatrajući da je Pravobranilaštvo neopravdano uskratilo informacije, pogrešno primenjujući osnove za ograničenje prava javnosti da zna i da tražene informacije treba da budu dostupne javnosti, kako zbog kontrole rada javnih preduzeća, tako i kontrole rada samog Državnog pravobranilaštva.

Postupajući po žalbi, Poverenik je utvrdio da je Državno pravobranilaštvo bez uporišta u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odbilo zahtev. Deo Poverenikovog rešenja navodimo u nastavku:

„Prvostepeni organ (Državno pravobranilaštvo) je naveo da je pravo zaštite interesa Republike Srbije pretežnije u odnosu na na interes javnosti da zna, ali nije pružio valjan dokaz, odnosno nije dokazao da bi objavljivanjem istih mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informacijama (...) a Poverenik ne nalazi da su tražene informacije takvog karaktera da bi morale biti isključene slobodnog pristupa na osnovu odredaba člana 9. Zakona. Ovo naročito imajući u vidu da se tražene informacije odnose na pomenute predloge ugovora i pravnih akata, kao i data mišljenja, u vezi sa radom navedenih društava kapitala i javnih preduzeća, te kao informacije koje govore o radu organa javne vlasti, treba da budu dostupne javnosti.“

Nakon toga, Pravobranilaštvo je dostavilo deo tražene dokumentacije - svoja mišljenja na predloge ugovora u vezi sa navedenim javnim preduzećima i društvima kapitala, ali nije postupilo po rešenju Poverenika u delu koji se odnosi na dostavljanje predloženih ugovora i drugih akata. Umesto da dostavi sve što je Poverenik naložio, Pravobranilaštvo je i ovog puta navelo da predloge ugovora i drugih akata ne može da nam dostavi „bez prethodne saglasnosti zastupanih organa“.

Na ovaj način, Državno pravobranilaštvo je prekršilo Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Prvo, Pravobranilaštvo je ponovo postupalo po našem zahtevu umesto da postupi po Rešenju Poverenika. Drugo, Pravobranilaštvo se ponovo upustilo u razmatranje sadržine našeg zahteva i njegove osnovanosti, kao i u odmeravanje mogućih suprotstavljenih interesa, na osnovu čega je našlo da pravo na pristup informacijama u ovom slučaju treba ograničiti, iako je ovo pravno pitanje već razjašnjeno rešenjem Poverenika u postupku po žalbi Partnera Srbija, u korist Partnera Srbija. I najvažnije, ovakvim postupanjem Pravobranilaštvo je prekršio svoju obavezu iz člana 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da dostavi tražene informacije, iako ga je na to Rešenjem obavezao Poverenik.

Ovakvo postupanje je posebno problematično sa stanovišta vladavine prava u Republici Srbiji, imajući u vidu da Pravobranilaštvo, kao organ koji po definiciji treba da prednjači u primeni propisa, ovog puta radi suprotno - oglušuje se o obavezujuće, konačno i izvršno rešenje drugog državnog organa.

Zbog svega navedenog, Partneri Srbija su Povereniku uputili Predlog za sprovođenje upravnog izvršenja rešenja Poverenika, a od Upravnog inspektorata zatraženo je da sprovede nadzor nad primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i utvrdi nepravilnosti u radu Pravobranilaštva te pokrene prekršajni postupak.

Transparentnost u radu Državnog pravobranilaštva analizirana je u okviru projekta Gde je javnost u javnim preduzećima, koji Partneri Srbija sprovode uz podršku Fonadacije za otvoreno društvo, Srbija. 





Kategorije

Dobro upravljanjeVesti