Kazne koje je Evropska komisija u aprilu 2025. godine izrekla Apple-u i Meti zbog kršenja Zakona o digitalnim tržištima (Digital Markets Act, u daljem tekstu: DMA) predstavljaju prelomni trenutak za zaštitu prava korisnika u digitalnom prostoru. Ova odluka pokazuje da čak i najveće svetske tehnološke kompanije ne mogu samostalno kreirati pravila poslovanja i ne smeju stavljati sopstvene interese iznad osnovnih prava korisnika.

Dok građani EU uživaju dodatnu zaštitu u okviru jednistvenog digitalnog tržišta[1], korisnici u državama van ovog regulatornog prostora ostaju ranjivi. Srbija, koja još uvek nije deo jedinstvenog digitalnog tržišta EU, suočava se sa ozbiljnim rizikom da postane poligon za prakse koje su u EU zabranjene i sankcionisane.

U ovom tekstu analiziraćemo šta nam slučajevi Apple-a i Mete govore o stanju digitalnih prava i zašto je pristupanje evropskom digitalnom tržištu ključno za obezbeđivanje zaštite prava građana Srbije.

Dana 22. aprila 2025. godine, Evropska komisija je izrekla prve kazne[2] na osnovu DMA: Apple-u 500 miliona evra zbog ograničavanja informacija o jeftinijim alternativama van App Store-a, a Meti 200 miliona evra zbog modela "plati ili pristani"[3], kojim se korisnicima Facebook-a i Instagrama nudi izbor između plaćanja pretplate ili pristanka na praćenje i obradu njihovih podataka, bez stvarne mogućnosti da zaštite svoju privatnost bez dodatnih troškova.

Ove kazne nisu odgovor na tehničke propuste kompanija, kao ni na aktuelnu politiku Amerike vezanu za međunarodne tržišne carine, već na ozbiljna kršenja osnovnih prava korisnika, i to: prava na informisanost, slobodan izbor i zaštitu privatnosti. Evropska komisija pokazala je da digitalno tržište ne može biti prostor u kome su korporativni interesi i profit važniji od prava građana. Brza i odlučna primena DMA potvrđuje da evropska regulativa nije deklarativna, već konkretan mehanizam zaštite korisnika i tržišne konkurencije.

 

Dok EU kroz propise poput DMA i DSA[4] aktivno gradi bezbedniji digitalni prostor, Srbija, iako na papiru usmerena ka usklađivanju sa evropskim pravilima, ostaje izvan tog sistema zaštite.

U praksi, to znači da građani Srbije nemaju jednaku pravnu sigurnost kada je reč o privatnosti, pristupu informacijama, pravima potrošača, kao i drugim pravima u online prostoru. Kompanije koje u EU moraju da poštuju stroge standarde, na tržištima van EU mogu primenjivati prakse koje ugrožavaju prava korisnika bez straha od sankcija. Dodatni problem predstavlja to što veliki broj ovih kompanija nije imenovao predstavnika u Srbiji[5], što domaćim korisnicima otežava, a često i uskraćuje mogućnost da pokrenu postupke za zaštitu svojih prava. Istovremeno, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti često koristi izostanak lokalnog predstavnika kao izgovor za nepostupanje povodom povreda prava koje vrše velike platforme.

Slučajevi Mete i Apple-a nam pokazuju da, kada ne postoji jasan regulatorni okvir i odlučne institucije, velike korporacije stavljaju sopstveni interes ispred prava korisnika. Građani Srbije nisu adekvatno informisani o načinu na koji Meta koristi njihove podatke za razvoj AI sistema[6], niti imaju mogućnost da zaštite svoja prava, dok korisnici u Evropskoj uniji imaju dostupne mehanizme za prigovor i zaštitu. Apple-ovo ograničavanje pristupa alternativnim uslugama dodatno pokazuje koliko lako korporacije, bez uspostavljene kontrole i sankcija, oblikuju tržište i uskraćuju prava potrošača. 

Ova iskustva potvrđuju da se prava građana se ne štite apelima i nadanjem da će velike kompanije samoinicijativno da prioritizuju položaj korisnika, već isključivo postojanjem i sprovođenjem jasnih, obavezujućih pravila.

Zaštita digitalnih prava nije oblast kojom naša država može da se pohvali. Iako se formalno usklađujemo sa evropskim zakonima, njihova primena je neujednačena, a institucije koje bi morale da budu brana protiv zloupotreba, pre svih Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, uglavnom ostaju pasivne. Izostanak odlučnog reagovanja ne samo da obeshrabruje korisnike da traže zaštitu, već direktno ohrabruje velike platforme da nastave sa praksama koje su zabranjene u sistemima sa čijim se pravilima Srbija usklađuje.

Da bi građani Srbije imali stvarnu zaštitu u digitalnom prostoru, nije dovoljna deklarativna harmonizacija propisa sa evropskim standardima. Potrebna je njihova dosledna primena, proaktivno delovanje nadležnih institucija, i jasno političko opredeljenje da se prava građana stavljaju ispred profitnih interesa kompanija. Pristupanje jedinstvenom digitalnom tržištu EU mora postati strateški prioritet. Bez pristupa evropskim mehanizmima zaštite i bez unutrašnjeg jačanja institucija, Srbija rizikuje da ostane trajno marginalizovana u digitalnoj Evropi – tržište na kome su građani lišeni stvarne kontrole nad sopstvenim podacima i pravima.

 

 

[1] Digital Single Market. Više o principima jedinstvenog digitalnog tržišta dostupno je na linku u nastavku: Digital single market for Europe - Consilium

[2] Saopštenje Evropske Komisije dostpna je na linku u nastavku: Commission finds Apple and Meta in breach of the Digital Markets Act

[3] Pay or Okay. Više o ovom modelu, kao i problematičnim aspektima iz ugla zaštite podataka o ličnosti dostupno je na linku u nastavku: "Pay or Okay": 1,500 € a year for your online privacy?

[4] Digital Services Act, Zakon o digitalnim tržištima

[5] Iako član 44 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti obavezuje rukovaoce koji nemaju sedište u Srbiji da imenuju svoje predstavnike.

[6] Više o ovome dostupno je u tekstu u nastavku: Naši podaci u rukama AI - Kako Meta koristi podatke bez našeg pristanka | Otvorena Vrata Pravosuđa