Zaštita podataka o ličnosti tokom izbornih procesa
Kampanja “od vrata do vrata” je dozvoljena kao oblik neposredne komunikacije stranaka sa građanima, ali samo ako vi to želite. Vi imate pravo da ne otvorite vrata, da odbijete razgovor i da zatražite da vas više ne kontaktiraju.
Nepovredivost doma je zaštićena članom 40 Ustava Republike Srbije.
Stranački aktivisti smeju da vas kontaktiraju radi predstavljanja političkog programa, ali ne smeju da vas uznemiravaju, prisiljavaju na razgovor, postavljaju neprimerena pitanja, insistiraju da se izjasnite o svojim političkim stavovima, niti da ostaju ispred vašeg stana ako im kažete da ne želite kontakt. Takođe, ne smeju da obrađuju vaše podatke o ličnosti bez vaše saglasnosti ili drugog adekvatnog pravnog osnova. Ukoliko stranački aktivisti insistiraju na razgovoru, pokušavaju da vas prisile da odgovorite na pitanja ili da se politički izjasnite, to može predstavljati vid pritiska.
Povreda prava glasanja propisana je kao krivično delo članom 155 Krivičnog zakonika.
Možete im tražiti da se predstave, pitati u čije ime i po kom osnovu prikupljaju podatke, i za šta nameravaju da ih koriste, a oni su dužni da vam daju detaljan odgovor. Ukoliko evidencije koje vode sadrže i političko opredeljenje birača, radi se o posebnoj kategoriji podataka čija je obrada po zakonu zabranjena, uz posebno propisane izuzetke. Ukoliko ne dobijete odgovore na postavljena pitanja, možete se obratiti Povereniku, ili sudu putem koga možete ostvariti svoja prava po osnovu zaštite podataka o ličnosti.
Možete ih pitati odakle im podaci. Ako sumnjate da se radi o biračkom spisku, prijavite to Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostii/ili Republičkoj izbornoj komisiji. Zvanični birački spisak nije dostupan strankama u vidu koji omogućava nezakonito evidentiranje.
Stranačke evidencije su njihove interne baze i nemate pravo na uvid, osim ako se vaši podaci nalaze u njima – tada imate pravo da od stranke kao rukovaoca tražite informacije o vašim podacima koje obrađuju, na osnovu člana 26 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Birački spisak je javna isprava i niko, uključujući i političke stranke, ne sme da poseduje kopiju biračkog spiska.
Ako snimate u zajedničkim prostorijama gde imate pravo pristupa (hodnik, ulaz), i ako snimak služi kao dokaz zloupotrebe ili kršenja zakona, ne kršite propise. Ali nemojte deliti snimke javno na način koji povređuje privatnost lica koja se na snimku nalaze, poput objavljivanja njihovih matičnih brojeva, adresa stanovanja, informacija o njihovoj porodici i sl, ukoliko nisu u vezi sa kršenjem zakona koju ste uočili. Svakako treba da prijavite svaku povredu zakona i nadležnim organima.
Ne. Članovi birački odbora mogu koristiti samo zvaničan birački spisak. Paralelno vođenje spiskova građana koji su glasali je zabranjeno.
Samo da je birač glasao, potpisom u zvaničnom biračkom spisku. Ne smeju beležiti dodatne podatke kao što su političke preferencije ili bilo kakve lične beleške o glasačima. Takođe, mogu da evidentiraju broj birača koji su izašli na izbore na datom biračkom mestu.
Možete da odbijete da glasate na licu mesta i odete na vaše biračko mesto kako biste glasali. Uz to, možete da podnesete prigovor lokalnoj izbornoj komisiji.
Ako ste vlasnik stana ili kuće, imate pravo da tražite od MUP-a da odjavi sve osobe koje su prijavljene na adresi vaše nepokretnosti a zapravo ne žive sa vama.
Za to vam je potreban dokaz o vlasništvu nepokretnosti, očitana važeća lična karta, zahtev u slobodnoj formi sa imenima i JMBG osoba koje stvarno žive na vašoj adresi kao i uplaćena taksa. Dokumentaciju možete predati lično u policijskoj stanici ili poslati poštom.
Podatke o ličnosti drugih lica ne smete ustupati bez njihove saglasnosti ili drugog zakonitog pravnog osnova.
Nezakonita obrada podataka o ličnosti može predstavljati krivično delo (član 146 Krivičnog zakonika). Ukoliko podatke ustupa službeno lice prilikom vršenja službene družnosti (na primer, pripadnik policije), propisana je kazna zatvora do 3 godine.
Možete podneti pritužbu Povereniku protiv poslodavca i, ako osećate pritisak ili pretnju, obratiti se i Inspekciji rada ili sudu. U zavisnosti od okolnosti slučaja, može se voditi radnopravni spor, postupak za ostvarenje prava po osnovu zaštite podataka o ličnosti, parnični spor za zaštitu od diskriminacije, ili krivični postupak. Takođe, možete se obratiti stranci na čiji spisak vas je poslodavac upisao, sa zahtevom da vaše podatke obrišu.
Možete da se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takođe, možete obavestiti i nadležno tužilaštvo, jer je u pitanju moguća zloupotreba službenog položaja i poverljivih informacija. Vaši podaci moraju ostati zaštićeni i ne smeju biti sredstvo političkog uticaja. Možete se obratiti i organizacijama koje se bave zaštitom prava na privatnost ili prava iz oblasti socijalne zaštite za više informacija i podršku.