Ova publikacija razmatra upravljanje podacima publike u digitalnim medijima u Republici Srbiji. Savremeni onlajn mediji istovremeno su novinarske organizacije, digitalne platforme i poslovni subjekti koji zavise od podataka, pri čemu su podaci nastali iz algoritamske distribucije sadržaja: pregledi, angažovanje, viralnost- postali nova digitalna moneta koja snažno oblikuje i urednički i upravljački rad medija. Novo okruženje nameće novi pristup gde mediji moraju da upravljaju celim „životnim ciklusom" podatka, od trenutka nastanka i prikupljanja, kroz skladištenje i analizu, do arhiviranja ili brisanja. Bez jasnih pravila i interne kulture upravljanja podacima, mediji izlažu sebe pravnim rizicima, a svoju publiku povredama privatnosti. Publikacija ima za cilj da pokaže kako se zakonita i transparentna obrada podataka o korisnicima može uskladiti sa ekonomskom održivošću medija, bez narušavanja poverenja publike i osnovnih prava na privatnost.

Ova kratka brošura sažima uputstva i korake koje digitalni mediji treba da preduzmu radi zaštite privatbosti podataka koje prikupljaju o publici. Namenjen je urednicima, menadžerima i drugim donosiocima odluka u medijima koji upravljaju digitalnim alatima, monetizacijom i odnosom sa publikom. Za bolje razumevanje ove brošure preporučujemo da se prvo pročita analiza „Od čitalaca do profita: Upravljanje podacima korisnika u digitalnim medijima“, koja je takođe dostupna na sajtu organizacije Partneri Srbija.

Neformalna grupa organizacija civilnog društva, okupljena oko procesa praćenja i revizije Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu (POU), izradila je zagovarački dokument pod nazivom „Učešće civilnog društva u reviziji Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu: Ka jačanju odgovornosti i efikasnosti javne uprave“. Dokument sadrži ocenu dosadašnje implementacije Akcionog plana za period 2023-2027, iz perspektive organizacija civilnog društva, konkretne preporuke za unapređenje postojećih obaveza iz aktuelnog Akcionog plana, kao i predloge novih aktivnosti i obaveza koje bi mogle biti uključene u proces njegove revizije.

Ova publikacija razmatra pravni okvir i praksu primene Zakona o tajnosti podataka u Republici Srbiji. Iako je Zakon o tajnosti podataka usvojen 2009. sa ciljem uspostavljanja jedinstvenog i savremenog sistema zaštite tajnih podataka, nalazi ove analize ukazuju da ovaj sistem ni nakon petnaest godina primene nije funkcionalno zaokružen. Normativni okvir karakterišu neprecizno i preširoko definisani pojmovi, nedovoljno jasni kriterijumi za klasifikaciju, kao i izostanak mehanizma za delotvoran nadzor nad primenom Zakona o tajnosti podataka. Poseban problem predstavljaju kaznene odredbe, koje nezakonito označavanje podataka kao tajnih i zloupotrebe u postupku klasifikacije ne prepoznaju kao povrede jednake težine onima koje se odnose na neovlašćeno odavanje tajnih podataka. U važećem pravnom okviru u potpunosti izostaju krivične ili druge ozbiljnije pravne posledice za organe ili pojedince koji nezakonito, neopravdano ili zloupotrebom ovlašćenja proglašavaju podatke tajnim, iako takvo postupanje može proizvesti podjednako teške posledice po državne interese.

Koncept otvorene uprave obuhvata širok spektar politika i praksi koje doprinose stvaranju odgovornijeg, transparentnijeg i efikasnijeg upravljanja. Otvorena uprava, posmatrana iz ugla vlasti i građana, ima potencijal da unapredi donošenje odluka, poveća kvalitet javnih usluga i smanji prostor za korupciju. Ključni principi na kojima počiva, transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost, predstavljaju osnovu za izgradnju poverenja između institucija i građana. Vodeći se ovim vrednostima, nevladine organizacije Centar za demokratsku tranziciju (CDT) iz Crne Gore, fondacija Metamorfozis iz Severne Makedonije, Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) i Udruženje građana Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine razvile su Regionalni indeks otvorenosti, jedinstven analitički alat koji prati u kojoj meri institucije izvršne vlasti na Zapadnom Balkanu primenjuju standarde dobrog upravljanja. Ovo je deveto po redu istraživanje, odnosi se na 2024. i prvu polovinu 2025, a njegov cilj ostaje isti: da pruži utemeljenu i komparativnu analizu stanja otvorenosti i transparentnosti izvršne vlasti u regionu i da posluži kao podrška donosiocima odluka u kreiranju i sprovođenju reformi.

Pojam otvorene vlasti obuhvata širok spektar politika i praksi usmerenih na unapređenje inkluzivnog, odgovornog i efikasnog upravljanja. Promovisanjem transparentnosti, podsticanjem učešća javnosti i jačanjem institucionalne odgovornosti i integriteta, otvorena vlast doprinosi kvalitetnijem donošenju odluka, smanjenju korupcije i boljem pružanju javnih usluga. Transparentnost shvaćena kao proaktivno obezbeđivanje informacija neophodnih za javni nadzor predstavlja centralni princip ovog pristupa, uz koji idu participacija, odgovornost i integritet. Kako bi se procenilo u kojoj meri su ove vrednosti integrisane u parlamentarne prakse u zemljama Zapadnog Balkana, Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), u saradnji sa Fondacijom Metamorfozis (Severna Makedonija), Partnerima za demokratske promene Srbija i Udruženjem građana Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), razvio je analitički alat, poznat kao Indeks otvorenosti.

Cilj ove studije slučaja je analiza primene sistema za prepoznavanje lica u Gerontološkom centru Beograd i razumevanje šireg konteksta biometrijskog nadzora u domovima za stare. Istraživanje se oslanja na nalaze prethodnih istraživanja BIRN-a koja su ukazala na etičke i legislativne izazove implementacije ovakvih sistema. Kroz ovaj rad, pokušavamo da sagledamo kako su nadzorni sistemi uticali na privatnost korisnika i koji su izazovi u njihovoj primeni u institucijama socijalne zaštite.

Cilj ove studije slučaja je analiza implementacije sistema video nadzora u obrazovnim institucijama na teritoriji Gradske opštine Stari Grad u Beogradu. Tokom 2015. i 2016. godine sprovedeno je nekoliko javnih nabavki koje su obuhvatile postavljanje naprednih nadzornih sistema u osnovnim i srednjim školama, predškolskim ustanovama, kao i uvođenje SOS sigurnosnih tačaka na javnim mestima, kao mesta za uzbunjivanje građana u slučaju opasnosti. Ovaj dokument analizira sve aspekte ovih nabavki, njihove pravne posledice i uticaj na privatnost građana, naročito maloletnih lica. Implementacija ovih tehnologija izazvala je brojne polemike zbog potencijalnog ugrožavanja privatnosti, pravne neregulisanosti biometrijskog nadzora i netransparentnosti postupaka javne nabavke. Tema se dodatno aktualizuje najavom gradonačelnika Beograda o osnivanju Beogradske službe bezbednosti, koja će “biti povezana sa policijom, a svi vrtići i osnovne škole biće pokriveni sistemima video nadzora sa kamerama koje imaju posebne senzore koje će biti u mogućnosti da otkriju oružje ili neki tvrd predmet. Video nadzor će funkcionisati 24 časa dnevno”.

Potreba za izradom procene uticaja radnji obrade podataka na zaštitu podataka o ličnosti vezuje se za pojedine osnove obrade podataka, one kada je svrha obrade deo zakonodavnog procesa. Tako, ova procena se sprovodi kada je obrada podataka neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca. Primer za potrebu izrade procene jeste uspostavljanje nekog centralizovanog sistema obrade podataka, odnosno registra koji se odnosi na celokupno stanovništvo, ili pojedinačnu grupu, kao što su vlasnici nepokretnosti, učenici, osobe sa invaliditetom. Dalje, procena uticaja u procesu izrada propisa biće primerena i u slučajevima da je obrada neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca, bez obzira da li je rukovalac iz javnog ili privatnog sektora. Primer bi bio utvrđivanje obaveze poslodavaca da primenjuju pozitivnu diskriminaciju prilikom zapošljavanja, ili obavezu organizatora sportskih događaja da vode evidencije o kupcima ili gledaocima događaja.

Cilj analize jeste da sagleda sudske postupke koji su vođeni pred Višim sudom u Beogradu od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu - Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u periodu od 1. jula 2023. godine zaključno sa 30. junom 2024. godine, a koji su vezani za korpus dela iz ove oblasti. Ona predstavlja nastavak prethodne analize koja je obuhvatila period do 1. jula 2023. godine, tako da se proteže na ukupan period od pune dve godine rada suda i tužilaštva u pogledu ovih krivičnih dela. Kao i prethodna analiza, i ova dopuna je izvršena kako bi se uočilo na koji način tužilaštvo i sud pristupaju ovim predmetima, po pitanjima sankcija koje sud izriče za izvršena krivična dela, koje okolnosti smatra olakšavajućim, odnosno otežavajućim prilikom izricanja sankcije, koje vrste mera, pored sankcija za izvršeno delo, eventualno izriče okrivljenima i kako se odnosi prema žrtvama krivičnih dela iz ovog korpusa.