Neformalna grupa organizacija civilnog društva, okupljena oko procesa praćenja i revizije Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu (POU), izradila je zagovarački dokument pod nazivom „Učešće civilnog društva u reviziji Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu: Ka jačanju odgovornosti i efikasnosti javne uprave“. Dokument sadrži ocenu dosadašnje implementacije Akcionog plana za period 2023-2027, iz perspektive organizacija civilnog društva, konkretne preporuke za unapređenje postojećih obaveza iz aktuelnog Akcionog plana, kao i predloge novih aktivnosti i obaveza koje bi mogle biti uključene u proces njegove revizije.

Ova publikacija razmatra pravni okvir i praksu primene Zakona o tajnosti podataka u Republici Srbiji. Iako je Zakon o tajnosti podataka usvojen 2009. sa ciljem uspostavljanja jedinstvenog i savremenog sistema zaštite tajnih podataka, nalazi ove analize ukazuju da ovaj sistem ni nakon petnaest godina primene nije funkcionalno zaokružen. Normativni okvir karakterišu neprecizno i preširoko definisani pojmovi, nedovoljno jasni kriterijumi za klasifikaciju, kao i izostanak mehanizma za delotvoran nadzor nad primenom Zakona o tajnosti podataka. Poseban problem predstavljaju kaznene odredbe, koje nezakonito označavanje podataka kao tajnih i zloupotrebe u postupku klasifikacije ne prepoznaju kao povrede jednake težine onima koje se odnose na neovlašćeno odavanje tajnih podataka. U važećem pravnom okviru u potpunosti izostaju krivične ili druge ozbiljnije pravne posledice za organe ili pojedince koji nezakonito, neopravdano ili zloupotrebom ovlašćenja proglašavaju podatke tajnim, iako takvo postupanje može proizvesti podjednako teške posledice po državne interese.

Koncept otvorene uprave obuhvata širok spektar politika i praksi koje doprinose stvaranju odgovornijeg, transparentnijeg i efikasnijeg upravljanja. Otvorena uprava, posmatrana iz ugla vlasti i građana, ima potencijal da unapredi donošenje odluka, poveća kvalitet javnih usluga i smanji prostor za korupciju. Ključni principi na kojima počiva, transparentnost, pristupačnost, integritet i učinkovitost, predstavljaju osnovu za izgradnju poverenja između institucija i građana. Vodeći se ovim vrednostima, nevladine organizacije Centar za demokratsku tranziciju (CDT) iz Crne Gore, fondacija Metamorfozis iz Severne Makedonije, Partneri za demokratske promene Srbija (Partneri Srbija) i Udruženje građana Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine razvile su Regionalni indeks otvorenosti, jedinstven analitički alat koji prati u kojoj meri institucije izvršne vlasti na Zapadnom Balkanu primenjuju standarde dobrog upravljanja. Ovo je deveto po redu istraživanje, odnosi se na 2024. i prvu polovinu 2025, a njegov cilj ostaje isti: da pruži utemeljenu i komparativnu analizu stanja otvorenosti i transparentnosti izvršne vlasti u regionu i da posluži kao podrška donosiocima odluka u kreiranju i sprovođenju reformi.

Pojam otvorene vlasti obuhvata širok spektar politika i praksi usmerenih na unapređenje inkluzivnog, odgovornog i efikasnog upravljanja. Promovisanjem transparentnosti, podsticanjem učešća javnosti i jačanjem institucionalne odgovornosti i integriteta, otvorena vlast doprinosi kvalitetnijem donošenju odluka, smanjenju korupcije i boljem pružanju javnih usluga. Transparentnost shvaćena kao proaktivno obezbeđivanje informacija neophodnih za javni nadzor predstavlja centralni princip ovog pristupa, uz koji idu participacija, odgovornost i integritet. Kako bi se procenilo u kojoj meri su ove vrednosti integrisane u parlamentarne prakse u zemljama Zapadnog Balkana, Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), u saradnji sa Fondacijom Metamorfozis (Severna Makedonija), Partnerima za demokratske promene Srbija i Udruženjem građana Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), razvio je analitički alat, poznat kao Indeks otvorenosti.

Cilj ove studije slučaja je analiza primene sistema za prepoznavanje lica u Gerontološkom centru Beograd i razumevanje šireg konteksta biometrijskog nadzora u domovima za stare. Istraživanje se oslanja na nalaze prethodnih istraživanja BIRN-a koja su ukazala na etičke i legislativne izazove implementacije ovakvih sistema. Kroz ovaj rad, pokušavamo da sagledamo kako su nadzorni sistemi uticali na privatnost korisnika i koji su izazovi u njihovoj primeni u institucijama socijalne zaštite.

Cilj ove studije slučaja je analiza implementacije sistema video nadzora u obrazovnim institucijama na teritoriji Gradske opštine Stari Grad u Beogradu. Tokom 2015. i 2016. godine sprovedeno je nekoliko javnih nabavki koje su obuhvatile postavljanje naprednih nadzornih sistema u osnovnim i srednjim školama, predškolskim ustanovama, kao i uvođenje SOS sigurnosnih tačaka na javnim mestima, kao mesta za uzbunjivanje građana u slučaju opasnosti. Ovaj dokument analizira sve aspekte ovih nabavki, njihove pravne posledice i uticaj na privatnost građana, naročito maloletnih lica. Implementacija ovih tehnologija izazvala je brojne polemike zbog potencijalnog ugrožavanja privatnosti, pravne neregulisanosti biometrijskog nadzora i netransparentnosti postupaka javne nabavke. Tema se dodatno aktualizuje najavom gradonačelnika Beograda o osnivanju Beogradske službe bezbednosti, koja će “biti povezana sa policijom, a svi vrtići i osnovne škole biće pokriveni sistemima video nadzora sa kamerama koje imaju posebne senzore koje će biti u mogućnosti da otkriju oružje ili neki tvrd predmet. Video nadzor će funkcionisati 24 časa dnevno”.

Potreba za izradom procene uticaja radnji obrade podataka na zaštitu podataka o ličnosti vezuje se za pojedine osnove obrade podataka, one kada je svrha obrade deo zakonodavnog procesa. Tako, ova procena se sprovodi kada je obrada podataka neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca. Primer za potrebu izrade procene jeste uspostavljanje nekog centralizovanog sistema obrade podataka, odnosno registra koji se odnosi na celokupno stanovništvo, ili pojedinačnu grupu, kao što su vlasnici nepokretnosti, učenici, osobe sa invaliditetom. Dalje, procena uticaja u procesu izrada propisa biće primerena i u slučajevima da je obrada neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca, bez obzira da li je rukovalac iz javnog ili privatnog sektora. Primer bi bio utvrđivanje obaveze poslodavaca da primenjuju pozitivnu diskriminaciju prilikom zapošljavanja, ili obavezu organizatora sportskih događaja da vode evidencije o kupcima ili gledaocima događaja.

Cilj analize jeste da sagleda sudske postupke koji su vođeni pred Višim sudom u Beogradu od strane Višeg javnog tužilaštva u Beogradu - Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal u periodu od 1. jula 2023. godine zaključno sa 30. junom 2024. godine, a koji su vezani za korpus dela iz ove oblasti. Ona predstavlja nastavak prethodne analize koja je obuhvatila period do 1. jula 2023. godine, tako da se proteže na ukupan period od pune dve godine rada suda i tužilaštva u pogledu ovih krivičnih dela. Kao i prethodna analiza, i ova dopuna je izvršena kako bi se uočilo na koji način tužilaštvo i sud pristupaju ovim predmetima, po pitanjima sankcija koje sud izriče za izvršena krivična dela, koje okolnosti smatra olakšavajućim, odnosno otežavajućim prilikom izricanja sankcije, koje vrste mera, pored sankcija za izvršeno delo, eventualno izriče okrivljenima i kako se odnosi prema žrtvama krivičnih dela iz ovog korpusa.

Trend zloupotrebe zakonitih pravnih mehanizama za gušenje građanskih sloboda i prava, a pre svega slobode izražavanja i slobode udruživanja, kroz pokretanje strateških parnica protiv učešća javnosti (eng. Strategic Lawsuits against Public Participation – SLAPP) nije specifičan samo za Srbiju. Njegova globalna pojava, i brzo širenje, usled opšte krize efikasnosti zaštite ljudskih prava u svetu, doveli su i do inicijativa za razvoj pravnog okvira koji bi prepoznao, i regulisao SLAPP postupke. Zato se ova analiza bavi fenomenom SLAPP postupaka, sa fokusom na dosadašnju praksu u Srbiji. U analizi je predstavljen do sada razvijeni međunarodni pravni okvir u ovoj oblasti, kao i dosadašnja dostignuća pojedinih zemalja u adresiranju SLAPP-a. Takođe, predstavljene su studije slučaja – postupci, uglavnom već poznati javnosti, u kojima su pojedinci, organizacije ili mediji bili meta SLAPP postupaka. Konačno, analizirane su i pravnosnažne sudske presude, prikupljene putem anketa od organizacija, grupa i pokreta širom Srbije, sa ciljem prikupljanja primera taktika i strategija zastupanja, ali i postupanja sudova, u ovim predmetima.

Ključna uloga medija danas je da informišu javnost o pitanjima od javnog interesa. Tako bi makar trebalo da bude. Međutim, u realnosti često pretežu interesi tržišta I vlasti. Otvoreno pitanje zato glasi: Kako održati ravnotežu između slobodnog izveštavanja, javnog interesa i poštovanja privatne sfere pojedinaca? Drugim rečima – gde je zapravo granica zadiranja u privatnost pojedinca? Na to pitanje urednici, novinari i fotoreporteri moraju da odgovore, bez obzira da li se radi o istraživačkim i analitičkim medijima, ili medijima koji imaju karakteristike tabloida. Međutim, odgovore koje daju su različiti. Tabloidi su, štaviše, neretko alat nosilaca političke i ekonomske moći za obračunavanje sa svojim kritičarima – političkim neistomišljenicima, aktivistima, istraživačkim novinarima... Partneri Srbija su prethodne godine sproveli istraživanje o tome koliko često se slučajevi povreda privatnosti u medijima procesuiraju. Istraživanje je tada obuhvatilo statističku i kvalitativnu analizu presuda u medijskim predmetima vezanih za povrede privatnosti. Utvrđeno je da je 2022. godine broj presuda upadljivo nizak – 81 presuda (računajući i prvostepene i drugostepene presude). To, nažalost, pokazuje da iako su ovakve povrede deo naše svakodnevice, žrtve se retko odlučuju da pravdu potraže pred sudom. Ustanovljeno je takođe da postupci traju jako dugo i da se na prvostepenu presudu čeka u proseku oko tri godine, kao i da su najčešći dosuđivani iznosi naknade nematerijalne štete – imajući u vidu ozbiljnost povreda po oštećene, te pomenutu dužinu trajanja postupka – izuzetno niski, 50 hiljada dinara. Konačno, utvrđeno je i da tuženi mediji u velikom broju nisu objavljivali uvode i izreku presude, pa ne postoji odvraćajući efekat na počinioce koji mirno nastavljaju da krše zakone. Iz tog je razloga organizacija Partneri Srbija odlučila da sprovede drugi ciklus ovog istraživanja, kako bi utvrdila da li je došlo do određene promene u praksi, kao i da li se i u kojoj meri nešto promenilo u poslednjih godinu dana.