Antikorupcijske intervencije

zrenjanin

Polazna osnova ove metodologije je da korupcija nastaje u okruženju i sistemu koji nema adekvatne procedure za prevenciju korupcije. U fokusu ovog pristupa nisu korumpirani pojedinci već procedure koje su podložne korupciji. Najefikasniji način da se detektuju takve loše procedure nalazi se u aktiviranju rukovodstva javnih institucija i zaposlenih u upravi.

Centralna aktivnost projekta “Aktivni građani protiv korupcije” predstavlja sprovođenje antikorupcijskih intervencija u dvema opštinama i jednoj zdravstvenoj ustanovi.

Antikorupcijske intervencije zasnovane su na međunarodno priznatoj metodologiji profesora Roberta Klitgarda, uspešno primenjenoj u nekoliko zemalja sveta i nagrađenoj prestižnim priznanjem Ujedinjenih nacija u oblasti javne uprave (United Nations Public Service Award) 2011. godine.

Predstavnici Partnera Srbija uspešno su su devetomesečni program obuke o primeni antikorupcijskih metodologija profesora Klitgarda, na osnovu čega je i nastao ovaj Projekat.

Polazna osnova ove metodologije je da korupcija nastaje u okruženju i sistemu koji nema adekvatne procedure za prevenciju korupcije. Po rečima profesora Roberta Klitgaarda, “ukoliko neko poseduje monopol nad pružanjem određene usluge, ima diskreciona ovlašćenja da donese odluku hoće li korisnici dobiti uslugu ili ne, i ako ne postoji javna kontrola procesa donošenja takve odluke, povećavaju se šanse da dođe do korupcije, nezavisno od toga da li se to dešava u bogatoj ili siromašnoj državi, ili u javnom ili privatnom sektoru”.

Klitgaardova formula je:

Korupcija (K) = Monopol (M) + Diskrecija (D) – Odgovornost (O)

Ovaj pristup usmeren je ka strateškom “lečenju” i sprečavanju najštetnijih oblika korupcije, tako što unosi promene u nefunkcionalan sistem.

U fokusu ovog pristupa nisu korumpirani pojedinci već procedure koje su podložne korupciji. Korupcija se verovatno neće javiti tamo gde rade časni ljudi, ali važno je imati na umu da njihovim odlaskom, odnosno dolaskom novih ljudi na te pozicije, u uslovima koji su određeni lošim procedurama, šanse da dođe do koruptivnih radnji rapidno rastu.

Najefikasniji način da se detektuju takve loše procedure nalazi se u aktiviranju rukovodstva javnih institucija i zaposlenih u upravi. Procedure koje pogoduju korupciji prepoznatiljive su u okviru samih instritucija. Antikorupcijske intervencije predstavljaju podršku zaposlenima u opštini da identifikuju delatnosti i procedure koje su najpodložnije korupciji, i kasnije ih unaprede.

 

Da li je ovaj pristup već negde primenjen?

Centralna aktivnost projekta – antikorupcijske intervencije – zasniva se na međunarodno priznatoj metodologiji profesora Roberta Klitgarda, uspešno primenjenoj u nekoliko zemalja sveta i nagrađenoj prestižnim priznanjem Ujedinjenih nacija u oblasti javne uprave (United Nations Public Service Award) 2011. godine. Metodologiju je prvi uspešno primenio Ronald Meklin Abaroa kao gradonačelnik La Paza u Boliviji, na osnovu analitičkih okvira datih od strane profesora Klitgarda.

Fondacija za lokalni razvoj (FPDL) iz Rumunije, i Institut Svetske banke su ovaj pristup dodatno razvili i prilagodili državama jugoistočne Evrope. Antikorupcijski stručnjaci uspešno ga primenjuju u saradnji sa lokalnim vlastima u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Gruziji, Makedoniji, Moldaviji, Poljskoj i Rumuniji.  Prvi put u Srbiji ovakve aktivnosti uspešno su primenjene u opštini Boljevac.

 

Šta je željeni ishod (rezultat) saradnje?

Intervencije se sprovode sa ciljem unapređenja procedura koje umanjuju efikasnost u radu opštine i koje eventualno mogu dovesti do koruptivnog ponašanja. Nakon serije sastanaka, članovi tima Opštine izrađuju Strateški plan koji treba da sadrži preporuke i smernice za unapređenje internih procedura koje treba u praksu da sprovede sama opština.

Ciljevi se usklađuju sa nadležnostima lokalne samouprave, i odnose se na unapređenje procedura, praksi i dnevnih rutina u radu na koje opština može da utiče. Takođe se definišu aktivnosti usmerene ka ostvarivanju ciljeva, kao i rokovi za sprovođenje aktivnosti.

 

Kome ove intervencije mogu biti korisne?

Koristi od procesa reformisanja procedura opštine mogu imati:

-          Građani

Ukoliko opština prepozna da određene procedure pogoduju korupciji i umanjuju efikasnost opštine, i ukoliko nakon toga opština uvede nove prakse postupanja u radu sa građanima, oni će biti zadovoljni radom opštine. Učestvovanje u ovom projektu će građani doživeti kao pozitivno i poželjno za buduće upravljanje njihovom opštinom.

-          Zaposleni u opštini

 Zaposleni će imati priliku da učestvuju u reformisanju sistema čiji su deo. Umesto da im se rešenje nameće iz spoljnog okruženja, zaposleni dobijaju šansu da prepoznaju slabe tačke u radu opštine i predlože rešenja za povećanje efikasnosti  u radu opštine. Uprkos predrasudama o zaposlenima u administraciji, oni najčešće žele jednostavne procedure koje su i građanima jasne i koje brzo dovode do uspešno obavljenog posla.

-          Rukovodstvo opštine

Rukovodstvo opštine ima priliku da stvori zdravije radno okruženje i, sarađujući sa zaposlenima, unapredi rad opštine na čijem je čelu.

 

Koliko ljudi je angažovano u procesu? Ko učestvuje u radu tima?

U intervencijama koje su do sada bile sprovođene tim se sastojao od 6-10 članova, na čelu sa Predsednikom opštine. Predsednikova uključenost je naročito važna na početku intervencije kao i u trenutku kada treba pristupiti izradi Strateškog plana. U celokupnom procesu učestvuju ljudi koji rukovode određenim organizacionim jedinicama u okviru lokalne samouprave. Proces je osmišljen tako da zaposleni u institucijji predlože rešenja za unapređenje procedura, umesto da im to bude nametnuto iz spoljne sredine. Važno je da se tim sastoji od ljudi koji su u dnevnom kontaktu sa građanima, koji su upoznati sa pravilima i procedurama opštine, ali i koji se nalaze na dovoljno visokim pozicijama unutar svojih sektora, što treba da omogući da odluke tima budu lakše primenjene u praksi. Članovi tima mogu biti, na primer, načelnik uprave, ljudi koji predvode odseke za privredu i razvoj, imovinsko-pravne poslove, komunalne poslove, finansijske i pravne poslove, i sl. Ali ovu listu treba tretirati kao predlog; Predsednik opštine treba da odredi sastav tima.

 

Koliko ove intervencije oduzimaju vremena?

U okviru Projekta sa opštinama je usaglašeno da se održi ukupno pet sastanaka u svakoj opštini. Za svaki sastanak je potrebno odvojiti tri do četiri sata.

Dosadašnja praksa pokazuje da je potrebno organizovati tri sesije pre izrade Strateškog plana.  Na početku je važno da članovi tima razgovaraju o tome da li je i u kojoj meri moguće unaprediti efikasnost u radu opštine, i da li se angažovanjem zaposlenih mogu unaprediti procedure koje su više od ostalih podložne koruptivnom ponašanju. Zatim se prepoznaju one nadležnosti opštine koje imaju najveći uticaj odnosno značaj za život sugrađana. Nakon toga se identifikuju procedure koje mogu biti podložne korupciji uz pomoć pomenute formule profesora Klitgaarda.

Potrebno je dodatne dve sesije posvetiti izradi Strateškog plana. Između te dve sesije konsultanti Partnera Srbija su na raspolaganju članovima tima kako bi nalazi i zaključci koji se formulišu tokom sesija našli svoje mesto u finalnom dokumentu.

 

Kako se intervencija sprovodi?

Praksa pokazuje da je u na početku saradnje potrebno izvršiti prepoznavanje problema korupcije i steći poverenje članova tima da se ove intervencije ne sprovode protiv pojedinaca u upravi već naprotiv, da se u zaposlenima u opštini prepoznaje resurs za unapređenje rada opštine.

Na početku je potrebno prepoznati najučestalije izgovore za propuštanje da se reši problem korupcije. Koristeći testove i ankete i razgovore u grupi, članovi lokalnog tima prepoznaju da je angažovanjem zaposlenih moguće unaprediti efikasnost rada lokalne samouprave, uprkos suženim nadležnostima (gradskih) opština.

U nastavku članovi tima prepoznaju najznačajnije nadležnosti iz delokruga lokalne samouprave. Ovaj među-korak je važan zbog kasnijeg rada, pre svega na izradi Strateškog plana, jer zaposleni prepoznaju koji delokruzi njihovog rada imaju najviše uticaja na život sugrađana.

Nakon toga se pristupa praktičnoj primeni Klitgaardove formule, u cilju ocene podložnosti korupciji navedenih nadležnosti lokalne samouprave.

Korupcija (K) = Monopol (M) + Diskrecija (D) – Odgovornost (O)

U narednim fazama konsultanti vode članove tima do pronalaženja nekih rešenja (u okviru nadležnosti opštine) u cilju unapređenja procedura koje su više od ostalih podložne korupciji.

Nakon toga pristupa se izradi Strateškog plana opštine za unapređenje procedura koje su potencijalno podložne korupciji. Nakon što članovi tima prepoznaju “slabe tačke” u svom radu, uz pomoć eksperata iz određenih oblasti (na primer: javnih nabavki, ljudskih resursa ili izdavanja dozvola) započinju izradu Strateškiog plana koji treba da sadrži realne, dostižne ciljeve.

U skladu sa rokovima predviđenim Strateškim planom, rukovodstvo opštine započinje primenu Strateškog plana. Istovremeno, zajendičkim radom se definišu načini informisanja građana o rezultatima intervencije.

Stvaranje ovog sajta pomogla je Evropska unija. Sadržaj sajta je isključivo odgovornost Partnera za demokratske promene Srbija
i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.
Politika privatnosti | copyright: Partneri za demokratske promene Srbija, 2019