01.04.2014. > AUTOR: Teresa Crawford

Efekat Moneyball: Kako podaci mogu poboljšati upravljanje?

teresa

Bilo da ste ljubitelj bejzbola ili ne, postoje lekcije koje treba naučiti iz koncepta “Moneyball“. Koristeći ovaj koncept mogli bismo da vidimo stvaranje alternativne statistike koji će omogućiti institucijama (OCD, državnim organima, kompanijama) da koriste podatke na nove načine kako bi poboljšli usluge, rešavali problem korupcije kao i razumeli gde se nalaze u pogledu postizanja razvojnih ciljeva.

Bilo da ste ljubitelj bejzbola ili ne, postoje lekcije koje treba naučiti iz koncepta „Moneyball„.* Termin je nastao kako bi se opisalo šta je Billy Beane, generalni direktor Oakland A’s, učinio da dovede njegov tim, koji je imao drugi najmanji budžet u Major League Baseball, u plej-of sedam puta u poslednjih 15 godina.  On je sproveo statističku analizu podataka o igračima, kako bi pametnije izvršio trgovinu odnosno kupovinu igrača, i razvio je metod praćenja sastava tima u danima pobede. Beane je koristio statistiku utvrđenu od strane  Bill James-a koja mu je omogućila da izmeri koja kombinacija igrača i strategija ima veću verovatnoću uspeha, za razliku od starih metoda koje su koristili menadžeri da identifikuju pojedinačne potencijalne super zvezde. Beane i James su utvrdili da su tradicionalne bejzbol statistike poput RBI (postignuti poeni) bile besmisleni prediktori uspeha. Beane je znao da mora da razume šta čini pobednički tim, a samim tim i profitabilan, a ne samo jakog individualnog igrača. Znao je da Oakland A’s imaju potrebu za savršenim spojem igrača sa različitim veštinama da bi pobedili.

U opštem smislu, Moneyball je analitički pristup, zasnovan na dokazima o formiranju konkurentnog bejzbol tima, uprkos malom budžetu. Ovaj isti koncept se sada primenjuje na niz drugih sportova širom sveta, kao što je fudbal. Ono što je revolucionarno u vezi sa Bean-ovim pristupom, jeste da je stvorio novi način planiranja i strategije trgovine na osnovu konkretnih analitičkih podataka, i naveo celu industriju da više ne donosi odluke na bazi instinkta i ograničene statistike.

Šta bi Moneyball pristup značio za poboljšanje upravljanja? Ako bi vlade otvorile raspravu  o podacima kao što je Bill James učinio, i omogućile pristup podacima reformatorima poput Billy Beane, mogli bismo da vidimo stvaranje alternativne statistike koji će omogućiti institucijama (OCD, državnim organima, kompanijama) da koriste podatke na nove načine kako bi poboljšli usluge, rešavali problem korupcije kao i razumeli gde se nalaze u pogledu postizanja razvojnih ciljeva.

Vođenje uspešnog sportskog tima ima mnogo toga zajedničkog sa vladanjem. Jedna mera pobedničke vlade je da je uspešno povezuje liderstvo, resurse, usluge, strukture i sisteme u cilju ispunjenja potreba najvećeg broja građana. Ovaj set mera ne može biti na uštrb ljudskih prava, uključujući prava manjina, što je još jedan način ocenjivanja vlade. Uz trenutno kretanje ka javnim podacima  i javnom vlašću, i široku dostupnost sofisticiranih analitičkih sredstava, koliko državnih zvaničnika zna kako da igra Moneyball? Ako bi igrali Moneyball,  mogli bi:

- Bolje razumeti koje reforme su najviše ili najmanje efikasne

- Poboljšati transparentnost i podstaći veće učešće građana

- Približiti se ispunjenju razvojnih ciljeva

- Unaprediti usluge za građane

- Katalizovati razvoj tržišta podataka

 

U svom nedavnom govoru TED, Anne Milgram, bivši tužilac u Nju Džersiju (Moneyball Efekat: Kako pametni Podaci Transformišu krivičnopravni sistem, zdravstvo, muziku, pa čak i državnu potrošnju), smatra da nam je potrebno da više zvaničnika igra Moneyball. Prema Milgram, vlada može da poboljša usluge za građane prikupljanjem i korišćenjem podataka i informacija za donošenje odluka. Analiza podataka može da nam pomogne da bolje razumemo gde da se fokusiraju usluge, saznamo više o uslugama koje ne uspevaju da dopru do građana, i poboljšamo  živote. Njene ideje su odjeknule u članku Atlantik 2013, „Može li Vlada Igrati Moneyball“ – međutim, ja bih dodao analizi ovog članka da, kada je reč o evaluaciji – moramo mnogo bolje definisati  „uspeh“ pre nego što pristupimo merenju istog.

Druga korist za igranje Moneyball upravljanja je razvoj tržišta podataka. Tržište podataka se stvara kada se dogode dve stvari: razvijaju se kompanije koje koriste sredstva i podatke za kreiranje novih usluga za klijente, a postojeće kompanije koriste podatke za poboljšanje postojećih proizvoda ili izgradnju novih. Nedavno istraživanje je pokazalo da veoma mali broj zemalja čini dostupnim potencijal podataka u cilju podsticanja razvoja privrede. Samo dve afričke zemlje – Kenija i Gana – su napravile listu, i grupisane su kao „sledbenici“.  Ključna razlika između sledbenika i trendsetera bila je učešće korisnika u  podacima – koliko građana može preuzeti, analizirati, i imati određenu interakciju sa skupovima podataka koje postavljaju državni organi. Iako se o podacima još uvek često misli kao o domenu velikih tehnoloških kompanija kao što su Google i Facebook, sve više kompanija a uskoro i vlada, počeće da razmišljaju o pitanjima pokrenutim u Tech Crunch članku iz 2012. Moraće da shvate:

- Šta je vrednost podataka unutar vlade?

- Šta je rizik dostupnosti tih podataka?

- Kakav vid  kontrole se može vršiti nad podacima?

- Šta može vlada dobiti u zamenu?

- Kakvu ulogu treba da igra vlada na tržištima podataka?

 

Izazovi

Igranje državnog Moneyball ne bi bilo bez izazova. Postoje najmanje tri izazova za primenu Moneyball efekta na upravljanje:

Postavljanje pravih pitanja: Moneyball efekat u sportu ne može se lako primeniti na druge sektore, jer pokazatelji uspeha nisu ni približno tako dobro definisani. U bejzbolu, uspeh se meri u dolarima – koliko novca će franšiza napraviti u sezoni? Koliko novca će napraviti, što se uvećava po broju pobeda i plejof  nastupa. Šta je pokazatelj uspeha u vladi? Koje kvantitativne mere nam mogu ukazati koje su pravosudne, bezbednosne, antikorupcijske institucije najuspešnije? Partneri za demokratske promene su uvereni da se, ako vlada, civilno društvo i kompanije mogu zajedno formulisati prava pitanja i primeniti analizu podataka na ukorenjene probleme, mogu otkriti nove i eventualno revolucionarne ideje.

Zatvaranje povratne sprege: Drugi izazov je zatvaranje povratne sprege između građana i vlasti. Kritika platformama kao što su Otvoreno Partnerstvo Vlade (OGP) i Inicijativa Transparentnosti ekstraktivnih industrija (EITI) jeste da stvaraju očekivanja građana da će doći do promene ukoliko oni učestvuju i ako se njihov glas čuje.  Ali vlade ne slušaju uvek. One mogu dobrovoljno da učine dostupnim podatke i informacije, pa čak i da otvore kanale  tražeći povratne informacije građana, ali to ne mora nužno da dovede do konkretnih promena u politici, planovima, aktivnostima ili uslugama na osnovu tih povratnih informacija.  Ovo može dovesti do razočarenja i frustracije među građanima, što može da preraste u apatiju ili čak revoluciju.

Stvaranje neophodnih ekosistema: U zemljama koje nemaju infrastrukturu, kvalifikovanu radnu snagu, i pristup međunarodnim tržištima, konačni izazov je pristup globalnom tržištu podataka. Zemlje rizikuju da zaostanu, samo  jer su njihova tržišta suviše mala, njihove vlade nisu dovoljno otvorene, a njihovi građani nemaju veštine i resurse da se mobilišu u vezi sa podacima koji su dostupni. Međutim, ovaj izazov se može prevazići primenom sistemskog pristupa u analizi potencijalne koristi od poboljšanja pristupa podacima u okviru lokalnog tržišta, identifikovanjem i uklanjanjem barijera za prikupljanje i korišćenje tih podataka, i izgradnjom boljih veza sa globalnim tržištem. Velike zemlje poput Nigerije i malih, kao što je Kosovo dokazuju da to može da se uradi.

 

Podaci građana za transparentnost

Partneri i naše kolege u Nigeriji i Siera Leone eksperimentišu sa upotrebom podataka za poboljšanje odgovornosti i upravljanja sektorima pravosuđa i bezbednosti. Za poslednjih nekoliko meseci, timovi u obe zemlje  radili su u partnerstvu sa vladinim institucijama, uključujući Komisiju za borbu protiv korupcije u Siera Leone i Komisiju za različite prakse korupcije i druge srodne prekršaje (ICPC) u Nigeriji da obezbede bolji pristup podacima o slučajevima korupcije i njihovom funkcionisanju. Oni su prikupljali podatke o svemu, počevši od statusa sudskih predmeta do ukupnog broja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Tokom naredna dva meseca, timovi državnih zvaničnika, stručnjaka civilnog društva, grafičkih dizajnera i programera rade sa podacima koje su prikupljeni u nizu Civic Codeathon događaja koji su doveli do razvoja alata i infografika koji će poboljšati razumevanje građana u pogledu pitanja korupcije u Nigeriji i Siera Leone, i pomoći državnim zvaničnicima u njihovom radu.

Na primer, grafika ispod je delo naše partnerske organizacije Civic Codeathon u Nigeriji, BudgIT.  Ona predstavlja predloženi budžet Nigerije za 2013, čineći fiskalne informacije dostupnijim, tako da građani Nigerije mogu biti bolje informisani o tome kako njihova vlada izdvaja novac.

* Za više informacija o Billy Beane i Oakland A’s pročitajte Moneyball: Umetnost pobeđivanja u nepoštenoj igri Michael Lewis-a, ili pogledajte istoimeni film u kome glavnu ulogu igra Bred Pit.

 Blog je objavljen na sajtu Partnera za demokratske promene

Autorka je Teresa Crawford, direktorka u Partnerima za demokatske promene zadužena za supsaharsku Afriku i Evropu

Prevod: Partneri za demokratske promene Srbija

Komentari na članak

0
pristigli
komentari
ostavite
svoj komentar

Ostavite svoj komentar

Stvaranje ovog sajta pomogla je Evropska unija. Sadržaj sajta je isključivo odgovornost Partnera za demokratske promene Srbija
i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije.
Politika privatnosti | copyright: Partneri za demokratske promene Srbija, 2019