Česta pitanja

Za upotrebu podataka koristi se termin obrada podataka o ličnosti. Obrada podataka o ičnosti je svaka radnja koja se sprovodi nad podacima o ličnosti – prikupljanje, kopiranje, ustupanje podataka drugim licima, itd. Čak i sam uvid u podatke, poput onih u zdravstvenom kartonu, predstavlja obradu podataka o ličnosti.

Primeri obrade ličnih podataka: uvid u ličnu kartu; tonski ili video zapis/snimak osobe- npr: kamere koje snimaju posetioce tržnih centara; prikupljanje raznih vrsta ličnih podataka (JMBG, adresa, podaci o zaposlenju) za potrebe otvaranja računa u banci, ili npr. ostvarivanja nekog prava pred institucijom socijalne zaštite; itd…

Subjekti koji obrađuju podatke o ličnosti – fizička i pravna lica, privredni subjekti i organi vlasti – nazivaju se rukovalac i obrađivač. Rukovaoci određuju svrhu i način na koji se podaci obrađuju. Obrađivači obrađuju podatke u ime rukovaoca i tu ulogu najčešće imaju različiti pružaoci usluga, poput marketinških agencija, IT kompanija, firmi koje pružaju usluge sprovođenja video nadzora, itd.

Tvoje lične podatke poseduju državni organi, poslodavac, fakultet, banke, brojni drugi privredni subjekti.

Genetski podatak je podatak o ličnosti koji se odnosi na nasleđena ili stečena genetska obeležja fizičkog lica koja pružaju jedinstvenu informaciju o fiziologiji ili zdravlju tog lica, a naročito oni koji su dobijeni analizom iz uzorka biološkog porekla.

U slučaju da lice na koje se podaci odnose smatra da se obrada podataka o ličnosti vrši suprotno odredbama Zakona, ono ima pravo da podnese pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pored obraćanja Povereniku, lice na koje se podaci odnose može podneti tužbu za zaštitu svojih prava, protiv rukovaoca ili obrađivača za kog smatra da je obradom ličnih podataka povredio neko od prava propisanih Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Pored ove vrste zaštite moguće je pokrenuti postupak i pred osnovnim sudom tužbom za naknadu štete zbog nezakonitog rukovanja podacima o ličnosti.

Partneri Srbija se duže od 10 godina bave pravnom regulativom u oblasti zaštite ličnih podataka. Ukoliko sumnjaš da je tvoje pravo na zaštitu podataka o ličnosti ugroženo, možeš nam se obratiti putem prijavnog formulara

Lice za zaštitu podataka o ličnosti ima najmanje obavezu da:

1) informiše i daje mišljenje rukovaocu ili obrađivaču, kao i zaposlenima koji vrše radnje obrade o njihovim zakonskim obavezama u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti;

2) prati primenu odredbi ovog zakona, drugih zakona i internih propisa rukovaoca ili obrađivača koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, uključujući i pitanja podele odgovornosti, podizanja svesti i obuke zaposlenih koji učestvuju u radnjama obrade, kao i kontrole;

3) daje mišljenje, kada se to zatraži, o proceni uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti i prati postupanje po toj proceni, u skladu sa članom 54. ovog zakona;

4) sarađuje sa Poverenikom, predstavlja kontakt tačku za saradnju sa Poverenikom i savetuje se sa njim u vezi sa pitanjima koja se odnose radnje obrade ličnih podataka.

Automatizovana obrada podataka o ličnosti je svaka radnja ili skup radnji kojima se automatizovano vrši obrada ličnih podataka- odnosno obrada koju ne vrši čovek već se vrši mašinski.

Profilisanje je svaki oblik automatizovane obrade koji se koristi da bi se ocenilo određeno svojstvo ličnosti, posebno u cilju analize ili predviđanja radnog učinka fizičkog lica, njegovog ekonomskog položaja, zdravstvenog stanja, ličnih sklonosti, interesa, pouzdanosti, ponašanja, lokacije ili kretanja.

Na zahtev lica na koje se lični podaci odnose rukovalac, odnosno obrađivač dužan je da obavesti lice da li se njegovi lični podaci obrađuju automatizovano, odnosno da li proces obrade ličnih podataka uključuje automatizovano donošenja odluke, uključujući profilisanje. U tim situacijama rukovalac je dužan da licu na koje se podaci odnose pruži informacije o logici koja se pri tome koristi, kao i o značaju i očekivanim posledicama te obrade po lice na koje se podaci odnose.

Lice na koje se podaci odnose ima pravo da se na njega ne primenjuje odluka doneta isključivo na osnovu automatizovane obrade, uključujući i profilisanje, ako se tom odlukom proizvode pravne posledice po to lice ili ta odluka značajno utiče na njegov položaj. Od ovog pravila postoje izuzeci koji su nabrojani u članu 38. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

 

Anonimizacija podataka o ličnosti je zamena ili izostavljanje sadržine podataka o ličnosti, nakon čega treća strana koja dolazi u posed dokumentacije ne bi bila u stanju da odredi (identifikuje) lice na koje se ti podaci odnose. Kada se sprovodi anonimizacija, potrebno je imati na umu njenu dvojaku svrhu: da se isključi mogućnost (posredne ili neposredne) identifikacije lica, a da ostale informacije koje su dostupne većem krugu lica (razna dokumenta- exel tabele itd) zadrže izvorno značenje i smisao, te da dokumentacija bude lako čitljiva i kontekstualno razumljiva.