Partneri Srbija organizovali su finalnu online konferenciju u okviru projekta Obezbeđivanje transparentnosti u pravnom sistemu i poverenje građana u sudove u Republici Srbiji, podržanog od strane USAID Projekta vladavine prava. Konferencija je organizovana 27. oktobra 2020. godine, i okupila je oko 60 učesnika – predstavnika sudova opšte i posebne nadležnosti (osnovnih, viših, apelacionih, prekršajnih, privrednih sudova), međunarodnih organizacija, ambasada, civilnog sektora, advokatore i medija.

Cilj konferencije bio je da se, kroz diskusiju i razmenu iskustava učesnika, razgovara o  stanju i izazovima u oblasti transparentnosti rada pravosudnih organa, a Partneri Srbija predstavili su glavne nalaze i preporuke istraživanja Analiza primene standarda transparentnosti u sudovima u Republici Srbiji, izrađenog na osnovu ispitivanjana proaktivne i reaktivne transparentnosti rada osnovnih i viših sudova.

Govornici na konferenciji bili su:

Mark Lassman je ukazao učesnicima da je u julu 2020. godine Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju razvoja pravosuđa u kojoj se naglašava transparentost kao jedan od glavnih aspekata. Projekat takođe podržava usvajanje Komunikacione strategije za Visoki savet sudstva i sudove koji sprovodi konkretne mere u obezbeđivanju transparentnosti sudova. Takođe, napomenuo je da reaktivna transparentost tj. blagovremeno dostavljanje odgovora na zahteve za slobodan pristup predstavlja izazov za sudove, kao i da postoje nejasnoće i neslaganje koje sve informacije se mogu dostaviti.

Blažo Nedić napomenuo da je ideja za ovaj projekat nastala kao rezultat dugogodišnjeg rada Partnera Srbija u oblasti transparentnosti i slobodnog pristupa informacija od javnog značaja, a sve u cilju reforme i poboljšanja rada pravosuđa u Srbiji i uspostavljanja poverenja građana u rad sudova.

Uroš Mišljenović, iz Partnera Srbija, iskoristio je ovu konferenciju da predstavi ključne nalaze projekta. Naime, u istraživanju je učestvovalo 30 osnovnih i viših sudova. Velika većina njih ima svoje sajtove, što je pohvalno, imajući u vidu da su funkcionalne internet stranice preduslov za kasnije unapređenje proaktivne transparentnosti. Analizom same sadržine internet stranica, polovina sudova iz uzorka ima pregledne, informativne i lako pretražive sajtove, dok je u drugoj polovini sudova, iako informacije jesu dostupne na sajtu, uglavnom nije toliko lako pronaći ih. Imena i prezimena sudija dostupna su na gotovo svim sajtovima, međutim analiza je pokazala da sudovi ne objavljuju biografije sudija. On je takođe ukazao učesnicima da postoji prostor za unapređenje transparentnosti u pogledu pristupa sudova slepim i slabovidim licima, pa je preporučeno da se sajtovi prilagode i ovim licima. Slična preporuka sačinjena je i u pogledu dostupnosti sajtova na jezicima nacionalnih manjina.

Velika većina sudova ima dostupne informacije o licu zaduženom za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Uroš je takođe ukazao učesnicima na Smernice za tražioce informacija koje su Partneri Srbija izradili u okviru ovog projekta. Pohvalno je da samo 2 suda od 30 kojima je poslat zahtev nisu dostavila svoje odgovore na zahteve za slobodan pristup. Uroš je ukazao i na često neizvršenje rešenja Poverenika, između ostalog i nepostupanje sudova koje ujedno predstavlja i prekršaj po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Zaključio je svoje izlaganje ukazavši da se sudovi nalaze na boljem delu spektra i da se nada da će izrađene preporuke poslužiti kako bi se stanje u ovoj oblasti što više unapredilo u narednom periodu.

Sekretarka Osnovnog suda u Zaječaru, Ivana Trifunović predstavila je rad suda u Zaječaru u ovoj oblasti, ukazavši na značaj ažuriranja informatora o radu, kao i činjenicu da svaki građanin, pa i oni koji nemaju pravničko znanje, treba da budu jasno obavešteni o svim bitnim informacijama o radu suda. Takođe je ukazala na značaj blagovremenog objavljivanja svih bitnih informacija od značaja za građane.

Ispred Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti prisutnima su se obratile Snežana Stojković i Gorana Milić, načelnice Sektora za žalbe i izvršenja u službi Poverenika. Između ostalog, ove godine podneto je ukupno 201 žalba Povereniku. U 53% slučajeva usvojene su žalbe tražilaca i naloženo je organima javne vlasti da dostave tražene informacije. Takođe, ukazale su učesnicima da naš Zakon ne pravi razliku između pravnosnažnih i nepravnosnažnih presuda i da bi i nepravnosnažne presude trebalo dostavljati.

Helen Darbishire, iz organizacije Access Info Europe govorila je o praksi u Evropskoj uniji i istakla da ne postoje konkretni standardni u pogledu sudske transparentnosti već se praksa preuzima na osnovu drugih dokumenata – preporuka Komiteta UN za ljudska prava, Evropskog suda za ljudska prava, GRECO preporuka, preporuka Evropske unije itd. Ona je ukazala i na značaj objavljivanja dokumentacije u otvorenom formatu i značaj upotrebe jasnog jezika u sudskim odlukama, kako bi što širi krug građana, koji možda nemaju pravničko znanje, mogli lakše da razumeju te odluke i na taj način budu bolje upoznati kako pravosudni sistem funkcioniše.

Senka Vlatković Odavić, novinarka, je u svom izlaganju ukazala na značaj proaktivne komunikacije između novinara i sudija. Ranije je ova saradnja bila prirodna i nije bilo potrebe za tolikim slanjem zahteva za slobodan pristup, tvrdi Senka. Ona je ukazala i na značaj rokova, zaključivši da je novinarima posle 2, 3 nedelje, kada dobiju određenu informaciju od suda, svrha tih informacija mnogo manja nego u trenutku traženja informacija. Takođe, postojanjem otvorenog odnosa sa medijima, i građani će imati više poverenja u pravosuđe. Za kraj, ukazala je svim predstavnicima sudova koji su prisustvovali sastanku da bi trebalo da što više sarađuju sa medijima, a naročito u predmetima koji su medijski aktuelni i za koje postoji poseban interes javnosti da zna.

U delu koji je bio posvećen diskusiji, moderator događaja, Nastasija Stojanović, iskoristila je priliku da prisutnim pročita i komentare člana Visokog saveta sudstva, sudije Sava Đurđića, date na preporuke koje su Visokom savetu sudstva upućene u okviru ovog projekta, a odnose se na nadležnosti koje VSS ima u oblasti transparentnosti rada sudova.