Autorka: Kristina Obrenović, Partneri Srbija

U poslednje vreme sve češće čujemo o digitalnom identifikacionom novčaniku, digitalnoj aplikaciji koja bi trebalo da omogući građanima i privredi da se identifikuju, potpisuju dokumenta i pristupaju različitim uslugama onlajn, brzo i jednostavno, koristeći mobilni telefon. Iako ideja digitalnog novčanika zvuči praktično i moderno, njegovo uvođenje predstavlja složen i višeslojan proces.

Digitalni identifikacioni novčanik je digitalno rešenje (aplikacija) koja treba građanima i pravnim licima da omogući da na bezbedan način čuvaju i koriste podatke o svom identitetu- poput lične karte, vozačke dozvole, zdravstvene knjižice, elektronskog potpisa i dr. prilikom komunikacije sa institucijama, privredom i drugim akterima. Ideja je da se identifikacija i potvrđivanje identiteta obavljaju onlajn, bez potrebe za odlaskom na šaltere ili korišćenja fizičke dokumemtacije.

Na nivou Evropske unije, digitalni novčanik se razvija kroz novu Uredbu eIDAS 2.0, sa ciljem da građani mogu da koriste pogodnosti digitalnog novčanika unutar čitave EU. Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, započela je proces usklađivanja svog pravnog okvira sa ovim pravilima.

Ako se pravilno uvede i koristi, digitalni novčanik može doneti brojne koristi:

• brže i jednostavnije administrative procedure,
• manje papirologije i čekanja,
• sigurnije načine identifikacije i elektronskog potpisivanja,
• lakši pristup digitalnim uslugama države i privrede.

Za mnoge građane i privredne subjekte, ovo može značiti značajnu uštedu vremena i resursa.

Srbija je trenutno u fazi normativnog i institucionalnog postavljanja sistema digitalnog novčanika. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je izradio Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, a javna rasprava tokom koje je stručna javnost mogla da dostavi svoje komentare okončana je 19.01.2026.

Nacrt Zakona je glavni pravni preduslov za realizaciju digitalnog novčanika, dok istovremeno Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu već razvija digitalnu aplikaciju za digitalni novčanik. Ovo znači da bi već tokom 2026. Srbija mogla da dobije digitalni novčanik.

Iako potencijalne koristi nisu zanemarljive, digitalni novčanik otvara i niz ozbiljnih pitanja i rizika. Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u velikoj meri preuzima rešenja iz EU Uredbe eIDAS 2.0, bez dovoljnog prilagođavanja domaćem pravnom okviru, institucionalnim kapacitetima i postojećoj digitalnoj infrastrukturi u Srbiji. Iako je usklađivanje sa evropskim standardima važan cilj, preuzimanje složenog regulatornog okvira bez jasnih mehanizama primene, nadzora i odgovornosti može dovesti do ozbiljnih problema u praksi. Dodatno, zakon je pisan izrazito tehničkim jezikom i uvodi veliki broj novih pojmova i procesa odjednom, što otežava njegovo razumevanje i doslednu primenu, posebno imajući u vidu da će ga koristiti veliki broj institucija i privrednih subjekata.

Poseban izazov predstavljaju prelazne odredbe i rokovi za početak primene zakona. Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, dok se istovremeno predviđa da podzakonski akti doneti na osnovu prethodnog zakona nastavljaju da važe do usvajanja novih, da postojeći pružaoci usluga imaju rok od dve godine za usklađivanje, kao i da Kancelarija za informacione tehnologije ima rok od godinu dana za uspostavljanje digitalnog identifikacionog novčanika. Ovakva kombinacija rokova stvara situaciju u kojoj zakon formalno počinje da važi, ali u suštini nije primenjiv, jer ključni elementi sistema još uvek nisu uspostavljeni ili usklađeni. To dodatno pojačava pravnu nesigurnost i otvara prostor za različita tumačenja u prelaznom periodu.

Iako digitalni novčanik može doneti brojne koristi, njegovo uvođenje otvara i niz važnih pitanja i rizika, pre svega u vezi sa zaštitom privatnosti i podataka o ličnosti.

Digitalni novčanik podrazumeva obradu velike količine osetljivih podataka od strane organa javne vlasti i privrednih subjekata. Mnogi postupci u kojima danas pokazujemo ličnu kartu ili dajemo potpis mogli bi se obavljati digitalno, putem mobilnog telefona. Međutim, ukoliko uloge i odgovornosti svih aktera u sistemu nisu jasno definisane, postoji rizik od prekomerne obrade podataka, nejasne odgovornosti u slučaju zloupotreba i nedovoljne zaštite prava građana. Dosadašnja praksa digitalizacije u Srbiji pokazala je da, pored pogodnosti, postoje i primeri neadekvatnog postupanja sa ličnim podacima, često bez odgovarajućih sankcija.

Zbog toga uvođenje digitalnog novčanika mora biti u potpunosti usklađeno sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i evropskim standardima, ne samo na nivou propisa, već i u svim fazama dizajna, razvoja i primene digitalnih usluga.

Iskustva zemalja Evropske unije ukazuju da je uvođenje digitalnog identiteta dugotrajan i složen proces koji zahteva pažljivu pripremu. Ključni elementi tog procesa uključuju:

• usklađivanje pravnog okvira sa evropskim pravilima i postojećim domaćim propisima; transparentnost čtavog procesa
• ulaganja u digitalnu infrastrukturu i stručne kapacitete;
• unapređenje digitalne pismenosti građana, institucija i privrede;
• kontinuirano informisanje javnosti o prednostima i rizicima digitalnog novčanika.

Posebno je važno obezbediti inkluzivnost i dostupnost sistema, uključujući mogućnost korišćenja digitalnog novčanika i u situacijama bez interneta ili na starijim uređajima, kao i zadržavanje mogućnosti da se usluga dobije ili pravo ostvari na tradicionalni način- bez korišćenja digatlnog novčanika.

Digitalni novčanik može doprineti bržim administrativnim procedurama i sigurnijoj identifikaciji, ali samo ako se uvodi postepeno, promišljeno i uz snažne garancije zaštite ljudskih prava.