Ana Brian Nougrères, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pravo na privatnost (od 2021), profesorka računarskog prava i zaštite podataka o ličnosti na studijskom programu Data Science i na Fakultetu inženjerstva Univerziteta u Montevideu (od 2014), kao i predavačica na Pravnom fakultetu Univerziteta Republike Urugvaj (od 2003). Pravni savetnik narodnog parlamenta, gde je sa više zakonodavaca doprinela usvajanju urugvajskog zakona o zaštiti podataka o ličnosti 2008. godine. Njen rad je uticao na pristupanje Urugvaja Konvenciji Saveta Evrope 108, koja je stupila na snagu 1. avgusta 2013. godine i učinila Urugvaj prvom neevropskom potpisnicom i 45. državom potpisnicom Konvencije. Učestvovala je na nacionalnim i međunarodnim konferencijama i sarađivala sa stručnjacima sa različitih univerziteta i institucija na pitanjima vezanim za informacionu tehnologiju, ljudska prava i zaštitu podataka o ličnosti. Autorka je više od sto članaka za periodične publikacije kao što su Urugvajska advokatska komora i Godišnjak Instituta za računarsko pravo. Takođe sarađuje sa časopisom La Ley ‘Privacidad’ (Španija) i smatra se stručnom konsultantkinjom u publikacijama kao što su Privacy Laws and Business i OneTrust Data Guidance. Njena najnovija publikacija (2025), čiji je koautor, nosi naslov „Međunarodni prenos podataka o ličnosti u Latinskoj Americi: ka harmonizaciji standarda“. Njeni tematski izveštaji Savetu za ljudska prava i Generalnoj skupštini nalaze se na sledećem linku: https://www.ohchr.org/en/special-procedures/sr-privacy/annual-thematic-reports

Aleksandra Petrovski je novinarka po profesiji, mama po opredeljenju i aktivistkinja po veroispovesti. Trenerica medijske pismenosti i kognitivno-bihejvioralni kouč u edukaciji. Brojne medijske, roditeljske i psihološke edukacije koje je prošla slile su se u inicijativu Hrabri i bezbedni, multimedijalnu platformu koja adresira važne teme za decu u 21. veku i na edukativan način ih približava mališanima. Autorka i izdavačica je dve slikovnice za decu stariju od 4 godine: "Potraga za moćnom značkom Gaćoslav", koja decu uči privatnosti i telesnom integritetu i "Potraga za moćnom značkom Mrežoslav", osmišljene da decu kroz igru i priču uvede u svet bezbedne, konstruktivne i umerene upotrebe digitalnih uređaja. Sav prihod od prodaje knjiga za širenje svesti o važnosti rane edukacije i stvaranje novih obrazovnih alata, kako bismo zajedno gradili sigurno, pametno i hrabro sutra.

Ana Katarina de Alenkar je međunarodna pravnica i etičarka. Sa sedištem u Parizu, direktno radi na projektima upravljanja i usklađenosti u oblasti veštačke inteligencije. Ima master diplomu iz filozofije i tehnologije prava i autorka je više publikacija, uključujući i knjigu „Veštačka inteligencija, etika i pravo“ (2022). Ana je članica udruženja Open Ethics AI i Women in AI Governance. Takođe je rezidentna filozofkinja u AI Collective-u, a prethodno je bila univerzitetska predavačica iz političke filozofije, digitalnih prava, GDPR-a i regulative veštačke inteligencije. Prepoznata kao ekspertkinja u oblasti regulacije tehnologija, ujedno je i govornica sa bogatim iskustvom u evropskom pravu.

Ana Martinoli je redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, specijalizovana za medijski menadžment, digitalnu transformaciju i savremene kreativne industrije. Kao medijska producentkinja i teoretičarka, u svom radu istražuje presek između tradicionalnih modela emitovanja i novih digitalnih ekosistema. Njena istraživanja fokusirana su na društvene, etičke i kulturne implikacije veštačke inteligencije i algoritama zasnovanih na podacima u produkciji, distribuciji medijskog sadržaja i odnosu sa publikom. Ana Martinoli već dugi niz godina povezuje akademsko istraživanje sa praktičnim profesionalnim radom, delujući kao strateška savetnica regionalnim medijskim organizacijama i međunarodnim institucijama. Trenutno se bavi temama medijske pismenosti, upravljanja platformama i razvojem humanocentričnih pristupa tehnologiji u sve automatizovanijim, višekanalnim medijskim okruženjima.

Aleksa Tešić je istraživački novinar u BIRN Srbija sa fokusom na temama u oblasti veštačke inteligencije i ljudskih prava u digitalnom prostoru. Bavi se temama poput nadzora, privatnosti, sajber-bezbednosti i različitih internet prevara. Njegov rad uključuje i duboko istraživanje i korišćenje OSINT tehnika. Pored toga, bio je deo IJP Exchange programa u Berlinu, gde je radio na temama klimatskih promena, energetike i migracija.  Stekao je različite licence i sertifikate u oblasti novinarstva, uključujući programe Al Jazeere, BIRN Summer School, Fondacije Slavko Ćuruvija, i druge. Njegove veštine obuhvataju istraživanje, marketing, fotografiju, videografiju, kreiranje podcasta, kreativne strategije i filmsku produkciju. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a nakon toga je učestvovao u raznim mentorstkim programima i školama, razvijajući svoje veštine u područjima kao što su podcasting, digitalni marketing, razvoj biznisa i mentoring. Autor je kratkog podkast intervju formata "BIRN Priča", kroz koji intervjuiše kolege iz različitih redakcija i istraživače. Pre BIRN-a, radio je kao Digital Account Executive u OVATION BBDO, gde je koordinirao kreativne timove i razvijao kampanje za razne klijente. Njegova rana karijera uključuje i rad u online magazinu "Tramvaj" i stvaranje filma "Lauš u Podzemlju". 

Ana Toskić Cvetinović je pravnica za ljudska prava sa preko 15 godina iskustva na Zapadnom Balkanu. Ana od 2010. radi za Partnere Srbija, gde se specijalizovala za pravo na privatnost i pravne aspekte upravljanja informacijama. Angažovana je na razvoju i realizaciji programa obuke, istraživanjima i javnim kampanjama sa ciljem poboljšanja pravnog okvira i prakse u oblasti privatnosti. Konkretno je zainteresovana za razvoj situacije u vezi sa veštačkom inteligencijom i automatizacijom i za njihov uticaj na ljudska prava. Ana je akreditovana instruktorka na Nacionalnoj akademiji za javnu upravu Republike Srbije, a takođe savetuje subjekte iz privatnog i javnog sektora o sprovođenju programa usaglašenosti sa propisima o privatnosti.

Bojana Bašaragin je računarski lingvista i naučni saradnik na Istraživačko-razvojnom institutu za veštačku inteligenciju Srbije. Na Institutu se u okviru Grupe za interakciju čovek-mašina bavi primenom obrade prirodnih jezika u domenima medicine, prava i unapređenja internih procesa u kompanijama. Zajedno sa kolegama iz grupe razvila je anonimizator za srpski jezik IVIAN, dok trenutno radi na razvoju anonimizatora specijalizovanog za sudsku praksu LexIVIAN.

Brankica Janković je ekspertkinja za ljudska prava, diplomirana pravnica, aktivistkinja i edukatorka. U dva mandata obavljala je funkciju poverenice za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije, nakon višegodišnjeg rada u oblasti socijalne zaštite. Bila je direktorka Gerontološkog centra Beograd i državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike, gde je učestvovala u izradi strateških i zakonskih dokumenata, koordinirala međunarodne projekte i predvodila državne delegacije. Profesionalno iskustvo sticala je i u obrazovanju i medijima, a predavala je na Fakultetu političkih nauka i Visokim studijama bezbednosti. Posebno je posvećena unapređenju ljudskih prava i položaja žena, mladih, osoba sa invaliditetom, dece, starijih i drugih ugroženih grupa. Autorka je brojnih stručnih radova, organizatorka konferencija i inicijatorka više domaćih i regionalnih inicijativa. Dugogodišnja je članica Gerontološkog društva Srbije i volonterka Crvenog krsta, te dobitnica više nagrada i priznanja.

Bojana Kostić je nezavisna istraživačica specijalizovana za slobodu izražavanja i slobode medija, sa fokusom na digitalna prava, medije, regulaciju platformi, novinarske i potlačene grupe, holističku bezbednost i principe intersekcionalne pravde. Sa velikim iskustvom na Zapadnom Balkanu i Istočnoj Evropi, razvila je stručnost u analizi uticaja tehnologije na ljudska prava u autoritarnim kontekstima. Bojana redovno sarađuje sa međunarodnim organizacijama i organizacijama za slobodu medija, doprinoseći svojim znanjem razvoju politike i naporima zagovaranja za negovanje ljudskih prava i očuvanje demokratskih principa u digitalnom dobu. Ona je suosnivač Pen to Paper, a sarađuje sa Dženifer Adams. Živi i radi između Holandije i regiona Zapadnog Balkana.

Šantal Džoris je viša pravna savetnica u organizaciji ARTICLE 19, međunarodnoj organizaciji za ljudska prava koja širom sveta radi na zaštiti i unapređenju prava na slobodu izražavanja i pristup informacijama. Njen rad je fokusiran na regulaciju digitalnih platformi, slobodu izražavanja u oružanim sukobima, kao i na pitanja slobode izražavanja povezana sa nacionalnom bezbednošću i privatnošću. Pre nego što se pridružila organizaciji ARTICLE 19, radila  je u advokatskoj kancelariji specijalizovanoj za međunarodno javno pravo, gde je zastupala države i privatne subjekte pred međunarodnim i domaćim sudovima i tribunalima, uključujući Međunarodni sud pravde, i pružala savete o pitanjima međunarodnog javnog prava.

Kristof Šmon  je direktor za međunarodne politike u organizaciji EFF (Electronic Frontier Foundation). On povezuje domaće prioritete EFF-a sa međunarodnom političkom strategijom organizacije i doprinosi tome da se digitalna prava poštuju i sprovode i van granica Sjedinjenih Američkih Država. Poseduje duboko znanje o procesima donošenja politika u Evropskoj uniji i predstavlja zagovaranje EFF-a za slobodan internet i onlajn privatnost pred evropskim zakonodavcima u Briselu. Specijalizovan je za tehnološke politike i istražuje tenzije između okvira odgovornosti za digitalne platforme i prava korisnika, uključujući slobodu izražavanja i privatnost. Njegov nedavni rad fokusiran je na zakonodavstvo o digitalnim tržištima i regulatorne trendove u vezi sa platformama širom sveta. Kristof je aktivan u ekspertskim grupama Evropske komisije u Briselu i predaje na univerzitetima. Pre nego što se pridružio EFF-u, vodio je tim za prava potrošača u Evropskoj potrošačkoj organizaciji (BEUC) i radio kao istraživač na više univerziteta. Ima bogato iskustvo u sudskim postupcima i poseduje doktorat iz prava.

Domen Savič je univerzitetski obrazovani novinar koji se afirmisao kao zagovornik digitalnih prava i aktivnog građanstva u informacionom društvu. U svom radu fokusira se na pitanja privatnosti, zaštite podataka o ličnosti i uticaja tehnologija na demokratske procese.

Duje Prkut je izvršni direktor organizacije Politiscope, nadzorne organizacije za zaštitu privatnosti sa sedištem u Splitu (Hrvatska), koja se bavi praćenjem primene GDPR-a i Akta o veštačkoj inteligenciji (AI Act). Po obrazovanju je politikolog, sa bogatim iskustvom u zagovaranju, kao i u analizi javnih politika i vladavine prava. Duje takođe radi kao konsultant za pitanja privatnosti i veštačke inteligencije, a poseduje i profesionalne sertifikate iz oblasti zaštite podataka i veštačke inteligencije sa Univerziteta u Mastrihtu (Evropski centar za privatnost i sajberbezbednost).

Dušan Pokuševski je programski direktor u Beogradskom centru za ljudska prava, gde se bavi strateškim korišćenjem zagovaranja, monitoringa i izveštavanja u cilju unapređenja ljudskih prava. Njegov rad je usmeren na pitanja nediskriminacije, pravo na privatnost i angažovanje u okviru Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih mehanizama za zaštitu ljudskih prava. Dušan je autor i urednik brojnih publikacija, uključujući i godišnje izveštaje Centra o stanju ljudskih prava u Srbiji.

Filip Milošević je tehnolog u Laboratoriji za nove pretnje SHARE Fondacije, gde se bavi digitalnim forenzičkim istragama, praksama protiv-nadzora i razotkrivanjem mehanizama digitalne diktature. Poslednjih godina se uglavnom bavi digitalnim nadzorom, uključujući inicijativu #hiljadekamera, koja okuplja građane i civilno društvo u suprotstvaljanju implementaciji tehnologija biometrijskog nadzora. Njegova interesovanja i rad takođe obuhvataju veštačku inteligenciju, centralizaciju podataka, digitalne identitete i njihov uticaj na društvo i slobode. Član je Beogradskog Haklaba i savetodavnog odbora Internet društva Srbije (ISOC).

Kristina Obrenović je diplomirana pravnica. Pridružila se Partnerima Srbija u julu 2017. godine, i od tada radi na različitim projektima u oblastima vladavine prava, transparentnosti, dobrog upravljanja, borbe protiv korupcije, privatnosti i zaštite podataka o ličnosti. Trenutno radi kao koordinatorka projekata i istraživačica. Kristina je autorka više publikacija i članaka koji se odnose na pravosuđe, transparentnost, dobro upravljanje, borbu protiv korupcije, zaštitu podataka o ličnosti i zaštitu ljudskih prava. Kristina je članica Radne grupe za izradu Akcionog plana za implementaciju Inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu i članica Radne grupe Nacionalnog konventa EU za Poglavlje 23.

Maksym Dvorovyi je viši pravni savetnik u Digital Security Lab u Ukrajini. Njegova primarna oblast delovanja obuhvata usklađivanje regulative u oblasti platformi i medija u Ukrajini sa zakonodavnim okvirom Evropske unije, uključujući i angažman u pregovaračkoj grupi Ukrajine za pristupanje EU u oblasti medija i digitalne transformacije. U ovom kontekstu, on je jedan od koautora Zakona Ukrajine o medijima i trenutno je angažovan na izradi zakonskog okvira koji ima za cilj implementaciju EU Zakona o digitalnim uslugama u Ukrajini. Takođe, Maksym je aktivno uključen u međunarodne inicijative koje se bave odgovornošću platformi u kriznim situacijama, kao i pružanju pravne podrške ukrajinskom telu za samoregulisanje medija, Komisiji za novinarsku etiku. U više navrata, radio je sa organizacijama kao što su CIMA, Savet Evrope i UNESCO, kao nezavisni konsultant.

Mišel Mejasu se pridružio Komisiji nationale de l’informatique et des libertés (CNIL – Francuska agencija za zaštitu podataka) u januaru 2025. godine, u okviru službe posvećene pružanju smernica privatnim akterima u digitalnoj ekonomiji i finansijskom sektoru. Prethodno je učestvovao u pregovorima na nivou Evropske unije o digitalnom zakonodavstvu, kao što su Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act) i Akt o digitalnim tržištima (Digital Markets Act), predstavljajući Ministarstvo kulture Francuske. Mišel teži da svoje pravno znanje iskoristi kako bi doprineo oblikovanju digitalnih politika koje obezbeđuju zaštitu digitalnih prava i sloboda pojedinaca.

Milan Vujić je pravni istraživač i koordinator projekata u ERSTE fondaciji u Beču. Stekao je zvanje LL.M. iz oblasti globalnog poslovnog prava i regulative na Centralnoevropskom univerzitetu. Njegov rad je usmeren na demokratiju, ljudska prava, digitalno upravljanje i evropske integracije, sa posebnim fokusom na Zapadni Balkan. Milan ima bogato iskustvo u radu sa organizacijama civilnog društva na istraživanju javnih politika, zagovaranju i regionalnoj saradnji, te redovno učestvuje u javnim debatama o vladavini prava, demokratskoj otpornosti i uticaju tehnologije na društvo.

Miloš Stojković  je srpski advokat specijalizovan za medijsko pravo, telekomunikacije, elektronsku trgovinu, autorsko pravo i oglašavanje. Nakon diplomiranja na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2007) i rada u Beogradskom centru za ljudska prava i ministarstvu nadležnom za elektronske komunikacije, advokaturom se bavi od 2012. godine, pružajući pravne savete širokom spektru klijenata. Učestvovao je u izradi ključnih zakona iz oblasti telekomunikacija i medija, kao i samoregulatornih standarda u Srbiji, a bio je i konsultant na značajnim projektima za organizacije poput Svetske banke, IREX-a i SHARE fondacije. Miloš je aktivan u stručnim telima i industrijskim udruženjima, dobitnik je nagrade OEBS-a za ličnost godine (2017) i koautor knjige Pravna regulativa interneta u Srbiji.

Milica Tošić je advokatica specijalizovana za digitalna prava. Od kada se pridružila Partnerima Srbija 2021. godine, bila je uključena u projekte fokusirane na privatnost i zaštitu podataka, internet slobode, digitalna prava, bezbednost informacija i veštačku inteligenciju. U okviru Partnera Srbija pomno prati zakonodavne procese u ovim oblastima, posebno u pogledu usklađivanja Srbije sa relevantnim evropskim politikama i propisima. Autorka je i koautorka više publikacija koje istražuju zaštitu ljudskih prava u digitalnom svetu.

Nevena Dičić Kostić vodi rad na politikama i istraživanjima u Sustineri Partners, sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti ljudskih prava i odgovornog poslovanja. Posebno se bavi temama dubinske analize u oblasti ljudskih prava, procene rizika i etičkih pitanja, a učestvovala je u razvoju politika i saradnji sa različitim akterima u cilju unapređenja standarda odgovornog poslovanja. Njen trenutni fokus je na podršci uvođenju i primeni EU standarda održivosti u zemljama Zapadnog Balkana, posebno u oblastima dubinske analize u vezi sa ljudskim pravima i procene rizika.

Nikol M. Benet je doktorandkinja geografije na Univerzitetu Indijana u Blumingtonu i pomoćnica direktora Centra za studije izbeglica tog univerziteta, gde se njen rad nalazi na preseku privatnosti, upravljanja podacima i migracija. Njeno istraživanje ispituje kako se „digitalni identiteti“ proizvode kroz baze podataka, biometriju i algoritamsku klasifikaciju, kao i na koji način te infrastrukture preoblikuju mobilnost i pristup pravima i uslugama u Sjedinjenim Američkim Državama. Oslanjajući se na kritičke studije podataka i političku geografiju, fokusira se na stvarne posledice razmene podataka između javnih institucija i privatnih dobavljača, kao i na to kako izgleda smisleno preuzimanje odgovornosti kada se odluke donose putem automatizovanih i podacima vođenih sistema. Takođe je pružala podršku radu usmerenom na prava i zaštitu na međunarodnom nivou, uključujući saradnju sa Ministarstvom za rodnu ravnopravnost, rad i socijalni razvoj Ugande (MGLSD) i rad u Vanuatuu, što dodatno oblikuje njen fokus na to kako prakse privatnosti i upravljanja podacima utiču na živote ljudi u različitim upravljačkim kontekstima.

Nevena Ružić može da se pohvali da je iskoristila splet okolnosti da se već tokom studija zainteresuje za oblast prava informacija. Počevši od 2001. godine, kroz rad u Komitetu pravnika za ljudska prava bila angažovana na projektima posvećenih slobodi izražavanja i informacija, tajnim podacima, pa je interesovanje (i) za pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti bili prirodno, baš kao i za oblast informacionih tehnologija. Rad je nastavila u Misiji OEBS kao koordinatorka Odseka za slobodu medija, a nakon toga malo više od 10 godina radila je u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Pored diplome Pravnog fakulteta UB, ima i master sa Pravnog fakultelta Univerziteta u Lidsu, i master Diplomatskih studija Univerziteta Malte. Pored nekoliko drugih zanimljivih poduhtava, ističe da je koautorka epizoda „Šoljice privatnosti sa Jelenom i Nevenom“.

Orhan Sener Deliormanli je akademik, edukator, pisac, govornik i kreator sadržaja u oblastima medija i komunikacija. Njegov rad je usmeren na presek komunikacije, tehnologije, ekopolitike i društva. Doktorske studije završio je na Univerzitetu Galatasaray (mediji i komunikacije), master diplomu stekao je na City University London (mediji, tehnologija, društvo), dok je osnovne studije završio na Univerzitetu Istanbul Bilgi (biznis/ekonomija).

Sanja Stanković je pravna savetnica u odeljenju za medije Misije OEBS-a u Srbiji, gde radi na pitanjima medijske politike i zakonodavstva od 2009.godine. Završila je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, specijalizirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Ženevi i Evropskom koledžu u Varšavi. Bavila se i pravom intelektualne svojine i pravnim aspektima istraživanja i razvoja u EU.

Snežana Nikčević je programska menadžerka u NVO 35mm i ambasadorka Ethical AI Alliance za Balkan. Bavi se digitalnim politikama sa fokusom na digitalna prava, regulaciju online platformi, vještačku inteligenciju i e-upravu. Ima obrazovanje iz oblasti medija, producentkinja je dva dugometražna i jednog kratkog filma, a koordinirala je AV projekte za međunarodne klijente poput BBC Top Gear-a Toyote, Samsunga i Endemol Shine-a. Radila kao fasilitatorka i edukatorka sa stotinama organizacija civilnog društva, medija i javnih institucija, te edukovala hiljade mladih o digitalnoj pismenosti, bezbjednosti na internetu i tehnologiji u službi društvenih promjena.

Tamara Zavišić je AI konsultantkinja sa fokusom na etičke, pravne i upravljačke aspekte razvoja i primene veštačke inteligencije. Kroz višegodišnje iskustvo u pravu, softverskom testiranju i regulativi razvila je multidisciplinarni pristup koji spaja pravo, etiku i tehnologiju. Kao osnivačica ETIKAI savetuje kompanije i institucije kako da AI sisteme učine transparentnim, odgovornim i usklađenim sa zakonodavstvom. Radila je na projektima prevođenja EU regulativa, izradi okvira za agilnu usklađenost i istraživanju društvenog i ekološkog uticaja AI infrastruktura.Aktivno učestvuje na međunarodnim konferencijama i u stručnim organizacijama, promovišući odgovornu i održivu primenu veštačke inteligencije

Tamara Filipović Stevanović članica je Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) od 2010. godine, a od 2020. obavlja funkciju generalne sekretarke. Vodila je projekte koji se tiču bezbednosti novinara, radnih prava, medijske politike i slobode štampe, i doprinela je izradi Nacionalne medijske strategije i Akcionog plana Srbije. Tamara koordinira regionalnu mrežu SafeJournalists, prethodno je bila predsednica Ekspertne grupe za radna prava pri Evropskoj federaciji novinara (EFJ), a trenutno je članica upravnog odbora Evropskog centra za slobodu medija i štampe (ECPMF). Posvećena je medijska aktivistkinja i zagovornica snažnije zaštite novinara širom Zapadnog Balkana.

Tanja Maksić je programska koordinatorka i članica je tima BIRN Srbija od 2010. Osmišljava i vodi projekte iz oblasti medijskih politika i dobrog upravljanja. Tanja takođe sprovodi istraživanja, zadužena je za teme i metodologije istraživačkog rada, pisanje policy izveštaja i preporuka, kao i za akcije javnog zagovaranja. Specijalizovana je za analize sadržaja medijske produkcije i medijsku ekonomiju. Posebno je angažovana na zagovaranju transparentnog budžetskog finansiranja medija.  

Tijana Nikolić je menadžer AI tehnologija u banci ABN AMRO, gde se bavi uvođenjem AI rešenja u regulisanom okruženju. Paralelno je osnivač konsultantske firme CentauriumAI, fokusirane na AI strategiju, kvalitet, testiranje i etičku primenu. Takođe je član upravnog odbora i vođa grupe za pravo i etiku u SAIS-u.

Uroš Mišljenović radi u organizaciji Partneri Srbija od 2011. kao rukovodilac programa u oblastima privatnosti, dobrog upravljanja i razvoja civilnog društva, Uroš je izradio i sproveo niz istraživanja o primeni pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti u Srbiji i održao više treninga za predstavnike javnog, civilnog i privatnog sektora u ovoj oblasti. Uroš takođe radi kao konsultant za razvoj otpornosti organizacija civilnog društva. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.