Informisanje putem društvenih mreža 

Internet je postao neizostavan deo svakodnevnog života, i to više nije floskula. Naši životi se paralelno odvijaju na internetu i uživo i  gotovo da ne postoji linija razgraničenja između „stvarnog“ i onlajn prostora. U prilog tome nam govori i statistika, više od 4,5 miliona (87,7%) stanovnika Srbije redovno koristi internet. 

Internet je prestao da bude isključivo prostor za ličnu komunikaciju i privatne potrebe, postao je dominantan kanal informisanja. Prema procenama iz 2024. godine, u Srbiji 4,7 miliona ljudi koristi društvene mreža, što je više od 71% ukupnog stanovništva. U budućnosti se očekuje povećanje broja korisnika društvenih mreža, i smatra se da će broj porasti na 6,2 miliona do 2030. godine. Podaci  govore u prilog tome da društvene mreže više nisu samo dopunski izvor informacija, već su postale temelj na kojem se gradi javno mnjenje u našem društvu. Ovakav trend prepoznali su i mediji koji koriste društvene mreže za plasiranje vesti i informisanje javnosti. Ali, tu nastaje problem jer ne postoje jasni pravni propisi koji bi regulisali društvene mreže. 

Tokom radionice održane 20. aprila 2026. u Beogradu, organizovane u okviru UNESCO-vog više godišnjeg projekta pod nazivom „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira Evropska unija, razgovarali smo sa predstavnicima medija, akademije, organizacija civilnog društva, međunarodnih organizacija i institucija o izazovima sa kojima se medija suočavaju prilikom korišćenja društvenih mreža kao kanala informisanja javnosti, o mogućim načinima regulacije društvenih mreža i potrebama koje mediji imaju u onlajn prostoru. 

Na samom početku radionice Marina Grnja Klajić, autorka Analize o regulaciji društvenih mreža i onlajn medija u Srbiji,  predstavila je ključne nalaze i preporuke za zaštitu slobode medija.  

Marina je govorila o problemu nepostojanja jedinstvene regulative o društvenim mrežama i onlajn medijima u Srbiji. Onlajn mediji su regulisani Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima, iako društvene mreže formalno izlaze iz okvira ovih zakona, njihov rastući uticaj na širenje informacija nameće pitanje buduće regulacije i njihove odgovornosti. Situacija je slojevita: s jedne strane, regulacija može biti štit od govora mržnje i lažnih vesti, ali s druge strane, postoji ozbiljan rizik da se pravni mehanizmi koriste selektivno kao alat političkog pritiska na nezavisne medije kroz finansijsku kontrolu i nejednak pristup javnim resursima, što tokom izbornih ciklusa dodatno erodira poverenje u institucionalni sistem. 

U kontekstu u kom mediji sve više zavise od društvenih mreža za plasiranje vesti od javnog interesa, a društvene mreže ostaju neregulisane, javlja se jedan veliki disbalans između platformi koje diktiraju vrstu i formu informacija koje će doći do građana i medija koji moraju da se povinuje njihovim nejasnim algoritmima. Baš iz tog razloga su nastale Preporuke za regulisanje onlajn platformi. Preporuke su grupisane u više kategorija i usmerene su ka različitim akterima.  

Preporuke 

Tokom radionice su predstavljene Preporuke regulacije društvenih mreža koje su služile kao polazna osnova diskusije u cilju daljeg kolektivnog promišljanja i pronalaženja najboljih načina regulacije društvenih mreža. Preporuke su usmerene ka: nadležnim organima, platformama, medijskim organizacijama, organizacijama civilnog društva, akademskoj zajednici i nezavisnim institucijama. Iako su segmentirane na ovaj način, vrlo je važno da svi akteri budu u međusobnoj komunikacija i saradnji kako bi se došlo do najboljeg mogućeg rešenja.  

Učesnici i učesnice radionice su se većinski saglasili da je harmonizacija domaćih propisa sa evropskim Aktom o digitalnim uslugama (DSA) važna, međutim iznet je i stav da DSA ne treba implementirati dok Srbija nije član EU, jer bi to stvorilo „sivu zonu“ sa tekstom zakona bez stvarne primene. 

Umesto zakonodavnog usklađivanja, predloženo je vraćanje na „fabrička podešavanja“ – fokus na edukaciju građana i samoedukaciju medija i organizacija civilnog društva. Jedna od učesnica je istakla da preporuke „dobro zvuče za uređenje države, ali su u našoj državi teško primenjive“. 

Kao jedno od mogućih rešenja za slabu pregovaračku moć Srbije kao malog tržišta van EU, predložen je regionalni digitalni hab koji bi ojačao pregovaračku poziciju pred velikim platformama. Takođe je naglašena potreba za nezavisnim telom za posredovanje u sporovima između medijskih organizacija i društvenih mreža. 

Medijska udruženja bi trebalo da razviju strategije odnosa prema platformama, da ulažu u obuku kadra i diverzifikuju pristup na različitim mrežama. Civilno društvo i akademska zajednica mogu biti velika pomoć i podrška medijima u različitim aspektima njihovog delovanja na društvenim mrežama, mogu pružiti pravnu podršku,a takođe i ponuditi svoju ekspertizu u vidu deljenja znanja i istraživanja platformskih algoritama.  

Jedna od jako važnih preporuka odnosi se na razvoj nezavisne regulacije oslobođene političkog uticaja, sa adekvatnim znanjem i resursima, koja bi promovisala pristup zasnovan na ljudskim pravima.  

Zaključak 

Regulisanje društvenih mreža zahteva vreme, strpljenje i istrajnost, a moguće je doći do adekvatnog pravnog rešenja koordinisanim delovanje svih relevantnih aktera: državnih organa, medija, civilnog društva, akademske zajednice i nezavisnih tela. Pored toga, važno je regionalno udruživanje, kako bi se ojačala pregovaračka moć pred velikim platformama. Kako je istaknuto tokom radionice formiranje regionalnog digitalnog haba može predstavljati značajan korak ka jačanju pregovaračke moći, jer samo zajednički, zemlje Zapadnog Balkana čine kako-tako veliko tržište sa kojim su platforme voljne da pregovaraju. Bez ove sinergije, rizikuje se da propisi ostanu mrtvo slovo na papiru, dok mediji i građani ostaju izloženi nekontrolisanom uticaju algoritama. Put ka demokratizaciji digitalnog prostora leži u jedinstvenom regionalnom udruživanju i prepoznavanju međusobne zavisnosti svih aktera u ekosistemu.