Digitalni medijski prostor Bosne i Hercegovine i dalje je veoma podložan dezinformacijama, govoru mržnje i brojnim strukturnim slabostima, dok istovremeno postaje sve zavisniji od globalnih digitalnih platformi koje oblikuju način na koji se informacije distribuiraju i konzumiraju.

Ovo su bile neke od ključnih poruka radionice „Digitalne platforme i upravljanje onlajn medijima u Bosni i Hercegovini“, održane 22. aprila 2026. godine u Sarajevu, koja je okupila predstavnike institucija, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i civilnog društva.

Otvarajući diskusiju, rezidentna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini Arnhild Spence istakla je da informacioni prostor postaje sve fragmentisaniji i podložniji manipulacijama, naglašavajući dvostruki izazov borbe protiv dezinformacija i govora mržnje uz istovremeno očuvanje istraživačkog novinarstva. Posebno je ukazala na prisustvo istorijski utemeljenih narativa u Bosni i Hercegovini, kao i na nesrazmernu izloženost žena onlajn uznemiravanju.

Savetnica u Ministarstvu komunikacija Bosne i Hercegovine Stela Vasić naglasila je da su onlajn mediji postali primarni izvor informacija za građane, zbog čega su transparentnost, odgovornost i pouzdanost od ključnog značaja. Istakla je da Bosna i Hercegovina i dalje pokazuje nizak stepen usklađenosti sa regulatornim okvirima Evropske unije, te da sloboda medija i regulacija ne treba da se posmatraju kao suprotstavljeni, već kao komplementarni ciljevi.

Govoreći o potrebi snažnijeg usklađivanja sa evropskim standardima, Ferdinand Koenig iz Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini upozorio je da digitalne platforme mogu biti zloupotrebljene za podrivanje demokratskih procesa. Naglasio je da okviri poput Akta o digitalnim uslugama (Digital Services Act) i Evropskog akta o slobodi medija (European Media Freedom Act) treba da posluže kao smernice, ali da stvarni napredak zavisi od istinskog angažovanja institucija i svih relevantnih aktera.

Šef kancelarije UNESCO-a u Sarajevu Siniša Šešum ukazao je na fragmentisan i nedovoljno razvijen pravni okvir, upozoravajući na šire rizike povezane sa cenzurom. Posebno je istakao jedan od nalaza istraživanja prema kojem čak 57% medijskih portala u Bosni i Hercegovini ima samo delimično objavljen ili uopšte nema impresum, što ukazuje na ozbiljne nedostatke u transparentnosti i odgovornosti medijskog sektora.

Zavisnost medija od platformi i ograničeni kapaciteti: nalazi aneksa za Bosnu i Hercegovinu

Predstavljajući aneks studije i preporuke koje se odnose na regulaciju društvenih mreža i onlajn medija u Bosni i Hercegovini, Amer Džihana iz Centra za medijsku i političku analizu istakao je da se mediji u Bosni i Hercegovini, uprkos postojanju regulatornog okvira, suočavaju sa značajnim praktičnim izazovima u digitalnom okruženju.

Mediji, naročito manji i lokalni, u velikoj meri zavise od velikih digitalnih platformi kao primarnih kanala distribucije sadržaja, ali istovremeno nemaju jasne strategije, dovoljno resursa niti adekvatno razumevanje načina na koji funkcionišu algoritmi tih platformi. Stalne promene, smanjen organski domet sadržaja i ograničene mogućnosti monetizacije dodatno otežavaju njihov položaj, dok slabi kapaciteti za moderaciju ostavljaju medijski prostor izložen štetnim sadržajima. Kao posebno važan problem identifikovan je nedostatak efikasne komunikacije između medija i digitalnih platformi, uprkos značajnom uticaju koji platforme imaju.

Tokom diskusije naglašeno je da mediji funkcionišu u sistemima koje ne razumeju u potpunosti i nad kojima imaju veoma ograničenu kontrolu, uz nedovoljnu institucionalnu podršku. Ovakav disbalans direktno utiče na kvalitet sadržaja, medijski pluralizam i ostvarivanje javnog interesa.

Osvrćući se na sam proces, Maida Ćulahović, ekspertkinja za medijske i digitalne politike iz organizacije „Zašto ne“, istakla je da je od prethodnih diskusija ostvaren ograničen napredak, ali da danas postoji jasnije razumevanje regulatornih očekivanja, posebno u vezi sa Aktom o digitalnim uslugama. Dodala je da se preporuke koje proizlaze iz ovog procesa mogu grupisati u tri oblasti: regulatorne mere, pitanja održivosti i vidljivosti medija, kao i pristupi zasnovani na mekim regulatornim instrumentima koji se mogu primeniti odmah.

Od preporuka do delovanja: zajednička odgovornost za otporniji medijski prostor

Završna sesija bila je posvećena razmatranju i unapređenju preporuka, što je rezultiralo objedinjavanjem predloga kroz zajednički rad učesnika i identifikovanjem ključnih izazova sa kojima se suočavaju u praksi.

Diskusije su potvrdile da se medijski sistem Bosne i Hercegovine nalazi na važnoj prekretnici, obeleženoj visokom zavisnošću od digitalnih platformi, nedovoljnom transparentnošću i ograničenim stepenom regulatorne usklađenosti.

Napredak će zahtevati mnogo više od formalnih reformi. Kako su učesnici istakli, ključ leži u koordinisanom delovanju institucija, medija, organizacija civilnog društva i međunarodnih partnera, kao i u jačanju odgovornosti i transparentnosti celokupnog sistema.

Samo kroz ovakav sveobuhvatan pristup, uz doslednu primenu zajednički razvijenih preporuka, Bosna i Hercegovina može graditi inkluzivnije, transparentnije i odgovornije digitalno okruženje koje istovremeno štiti slobodu medija i demokratsko učešće građana, a štetnim sadržajima pristupa kroz legitimne i proporcionalne mehanizme.