Odluka je posebno značajna u slučaju ChatGPT-a, koji je prvi servis zasnovan na generativnoj veštačkoj inteligenciji koji je Evropska komisija odredila kao (veoma veliki) onlajn pretraživač. Pored njega, status VLOSE-a trenutno imaju samo Google Search i Microsoft Bing. Time se kategorija VLOSE, koja je do sada obuhvatala samo klasične internet pretraživače, prvi put primenjuje na servis generativne veštačke inteligencije. To je važno jer pokazuje da pravna kvalifikacija servisa prema DSA zavisi od funkcija koje on pruža korisnicima, a ne od njegove tehnološke oznake ili poslovnog modela. Za potrebe DSA, OpenAI podatke o broju korisnika objavljuje za ChatGPT search, odnosno funkcionalnosti ChatGPT-a koje omogućavaju onlajn pretraživanje. DSA se pritom primenjuje zajedno sa drugim relevantnim propisima EU, uključujući Akt o veštačkoj inteligenciji, pravila o zaštiti podataka o ličnosti, potrošačko pravo i druge srodne oblasti, budući da ovi propisi uređuju različita pitanja i, kada su ispunjeni uslovi za njihovu primenu, ne isključuju jedni druge.

U roku od četiri meseca od obaveštenja o odluci o određivanju, ovi pružaoci moraće da ispune dodatne obaveze koje DSA propisuje za VLOP i VLOSE. One, između ostalog, podrazumevaju procenu sistemskih rizika koji proizlaze iz načina na koji njihove usluge i povezani algoritamski sistemi funkcionišu, uključujući rizike povezane sa širenjem nezakonitog sadržaja, negativnim efektima na ostvarivanje osnovnih prava, izborne procese i javnu bezbednost, zaštitu maloletnika, javno zdravlje i fizičku i mentalnu dobrobit korisnika. Pružaoci su potom dužni da preduzimaju razumne, srazmerne i delotvorne mere za ublažavanje identifikovanih rizika, prilagođene prirodi konkretnog servisa. DSA, dakle, ne propisuje jedno univerzalno rešenje koje svi servisi moraju da primene, već zahteva da mere odgovaraju konkretnim rizicima koji su utvrđeni.

Dodatne obaveze obuhvataju i najmanje godišnje nezavisne revizije usklađenosti, uspostavljanje nezavisne funkcije za praćenje usklađenosti sa DSA, kao i pristup određenim podacima za Evropsku komisiju i nadležne nacionalne organe, kao i, pod uslovima propisanim DSA, za verifikovane istraživače. Kada VLOP ili VLOSE koristi sisteme preporučivanja sadržaja, korisnicima moraju ponuditi najmanje jednu opciju koja nije zasnovana na profilisanju. DSA predviđa i dodatne obaveze transparentnosti u vezi sa oglašavanjem, uključujući javni repozitorijum oglasa kada servis prikazuje oglase. Za nadzor i sprovođenje dodatnih obaveza koje se posebno odnose na VLOP i VLOSE nadležna je Evropska komisija, dok se sprovođenje ostalih obaveza iz DSA deli između Komisije i nacionalnih koordinatora za digitalne usluge. Za povrede DSA Komisija može izreći novčanu kaznu do 6% ukupnog godišnjeg prometa pružaoca na svetskom nivou u prethodnoj finansijskoj godini.

Za korisnike koji ove servise koriste iz Srbije, međutim, ove odluke najverovatnije neće doneti neposrednu promenu. DSA nije deo pravnog okvira Republike Srbije, a primenjuje se na posredničke usluge koje se nude korisnicima koji imaju mesto osnivanja ili se nalaze u Evropskoj uniji. Zbog toga korisnici iz Srbije na osnovu DSA ne dobijaju nova prava niti im stoje na raspolaganju njegovi mehanizmi zaštite na isti način kao korisnicima u EU.

Moguće je da će ChatGPT, Reddit i Roblox pojedina tehnička, organizaciona ili druga rešenja koja budu uvodili radi usklađivanja sa DSA primeniti i šire, uključujući i teritoriju Srbije. Međutim, korisnici iz Srbije nemaju zakonski mehanizam kojim bi mogli da zahtevaju da se takva pravila i garancije primene i na njih. Da li će i u kojoj meri efekti novih obaveza biti prošireni i na domaće korisnike zavisiće od poslovnih i strateških odluka samih pružalaca usluga.

Istovremeno, pitanje usklađivanja Srbije sa DSA postaje sve relevantnije u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Evropska komisija je i u poslednjem izveštaju za Srbiju[6] ukazala na potrebu usklađivanja sa DSA, a tokom 2026. nastavljene su i aktivnosti EU sa državama kandidatima u oblasti regulacije onlajn platformi.[7] Razvoj domaćeg regulatornog okvira zato treba pažljivo pratiti, jer će tek odgovarajuća pravila u Srbiji omogućiti da domaći korisnici dobiju pravno garantovane mehanizme zaštite, umesto da njihova primena zavisi od odluka samih platformi.