Partneri Srbija sproveli godišnje istraživanje o otvorenosti i transparentnosti institucija u Srbiji - Transparentnost nije prioritet
Kontinuirana politička nestabilnost u regionu Zapadnog Balkana utiče i na razvoj politika i kulture otvorenosti vlasti. Iako se sve države regiona deklarativno zalažu za unapređenje otvorenosti i transparentnosti, odnosno veću dostupnost informacija o radu organa javne vlasti, participaciju građana, digitalizaciju i unapređenje pristupa uslugama, napredak je spor i zanemarljiv.
Rezultati pokazuju da Srbija nije ostvarila značajan napredak u oblasti transparentnosti rada organa javne vlasti ni prema rezultatima regionalnog istraživanja, niti prema izveštajima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Među ključnim karakteristikama otvorene uprave je transparentnost, odnosno dostupnost informacija i podataka potrebnih za demokratsku kontrolu organa javne vlasti. Pored transparentnosti, ključni principi na kojima počiva otvorena uprava su pristupačnost, učinkovitost i integritet. Vodeći se ovim principima, nevladine organizacija iz regiona izradile su indeks za merenje otvorenosti institucija koji sadrži preko 100 indikatora.
Ukupan indeks otvorenosti organa izvršne vlasti Republike Srbije za 2022. godinu iznosi 43%, što znači da institucije u Srbiji, u proseku, ispunjavaju nešto manje od polovine svih posmatranih indikatora.
Drugu godinu za redom, kroz ovo istraživanje, prikupljaju se i informacije o broju podataka koje organi javne vlasti označavaju oznakama tajnosti.
Razlog leži u tome što se upravo tajnost često koristi kao argument za prikrivanje informacija koje su od javnog značaja. Ove godine, pokušali smo da utvrdimo i kako države u regionu sprovode nadzor nad primenom zakona koji se odnose na tajnost podataka. Rezultati su zabrinjavajući i traže hitne reakcije. Iako nijedna od zemalja u regionu ne stoji dobro na ovom polju, u Srbiji je najalarmantnije stanje, jer se nadzor nad tajnošću podataka uopšte ne sprovodi, a broj podataka koji su samo u 2022. godini označeni kao tajni veći je od 1 milion četiristo hiljada.
Razlog leži u tome što se upravo tajnost često koristi kao argument za prikrivanje informacija koje su od javnog značaja. Ove godine, pokušali smo da utvrdimo i kako države u regionu sprovode nadzor nad primenom zakona koji se odnose na tajnost podataka. Rezultati su zabrinjavajući i traže hitne reakcije. Iako nijedna od zemalja u regionu ne stoji dobro na ovom polju, u Srbiji je najalarmantnije stanje, jer se nadzor nad tajnošću podataka uopšte ne sprovodi, a broj podataka koji su samo u 2022. godini označeni kao tajni veći je od 1 milion četiristo hiljada.
Istraživanje koje su sproveli Partneri Srbija pokazuje da institucije uglavnom održavaju privid transparentnosti, tako što na svojim veb-sajtovima objavljuju osnovne informacije, kao što su nadležnost institucije, imena najviših javnih funkcionera i kontakt podatke. Međutim, građani ostaju uskraćeni za ključne informacije o radu ovih institucija, poput godišnjih programe rada, kao i izveštaje o radu. Ova dokumenta su od ključnog značaja kako bi građani mogli da prate napredak i ostvarenje postavljenih ciljeva organa javne vlasti kao i obećanja koja daju najviši predstavnici vlasti putem medija.
Poseban akcenat potrebno je staviti i na unapređenje finansijske transparentnosti, kroz blagovremeno objavljivanje Godišnjeg budžeta, budžeta za građane i objavljivanje finansijskih izveštaja i planova organa javne vlasti, jer istraživanje pokazuje da je najteže pristupiti informacijama koja se odnose na potrošnju budžetskih sredstava.
Pored navedenog, neophodno je unapređenje transparetnosti u radu Vlade kroz objavljivanje informacija i dokumenata koja se odnose na sednice Vlade i procese usvajanja javnih politika, kako bi građani mogli da prate i učestvuju u procesima donošenja najviših državnih odluka i generalno steknu uvid u kompetencije javnih funkcionera.
U pogledu transparentnosti Narodne skupštine, važno je unaprediti sadržaj veb-sajta ove institucije tako da se na njemu nalaze informacije o tome kako narodni poslanici glasaju, te da li redovno prisustvuju sednicama Narodne skupštine. Imajući u vidu da je zakonodavna uloga najvažnija uloga Narodne skupštine i prilika da poslanici utiču na kvalitet zakona koje predlaže izvršna vlast, neophodno je hitno započeti sa objavljivanjem amandmana na predloge zakona, kako bi javnost mogla da prati i preispituje rad poslanika u procesu donošenja zakona.
U okviru ovog regionalnog istraživanja, Partneri Srbija izradili su dve analize koje su dostupne na veb-sajtu Partnera Srbija:
Otvorenost parlamenata u Srbiji
Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji
Analize su izrađeni u okviru projekta „Upotreba novih medija za promociju transparentnosti vlasti“ koji je podržan od strane Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).
