Saopštenje za javnost - Sloboda pristupa informacijama u Srbiji i regionu: privid transparentnosti i zatvaranje institucija
Beograd, 30. septembar 2025. – U okviru konferencije „Novinarstvo na udaru: Doba neslobode i nepokolebljivosti profesije“ održan je panel „Sloboda pristupa informacijama u Srbiji i regionu“, posvećen stanju prava javnosti da zna u zemljama Zapadnog Balkana. Panel je usledio neposredno nakon obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna (28. septembar).
Diskusiju je moderirala Gordana Andrić (BIRN Srbija), a učesnice su bile:
- Slavoljupka Pavlović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Srbija)
- Milena Gvozdenović, Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora)
- Mila Josifovska Danilovska, Fondacija Metamorphosis (Severna Makedonija)
- Amina Izmirlić Ćatović, UG Zašto ne? (Bosna i Hercegovina)
- Kristina Obrenović, Partneri Srbija
Govornice su ukazale na zabrinjavajući trend zatvaranja institucija, ograničavanje pristupa informacijama i formalno postojanje zakonskih rešenja koja se u praksi ne primenjuju.
Kristina Obrenović (Partneri Srbija) istakla je da u Srbiji postoji „privid transparentnosti“: predstavnici vlasti, uključujući najviše funkcionere, svakodnevno nastupaju u medijima, dok javnost ostaje uskraćena za ključne informacije o trošenju javnih sredstava i donošenju odluka od značaja za građane.
Milena Gvozdenović (CDT, Crna Gora) upozorila je da Vlada Crne Gore najčešće održava sednice online putem “WhatsApp” aplikacije, često u nedoba, a da se važne odluke – poput sporazuma sa UAE – donose bez javne rasprave i u svega nekoliko minuta.
Mila Josifovska Danilovska (Metamorphosis, Severna Makedonija) podsetila je da je u poslednjoj deceniji postignut određeni napredak u normativnom okviru Severne Makedonije, ali da praksa poslednjih godina beleži dramatičan pad. Transparentnost je, kako navodi, svedena na propise, ali u praksi ne postoji.
Amina Izmirlić Ćatović (Zašto ne?, BiH) navela je da su državne institucije u BiH transparentnije od entitetskih, i da je to zahvaljujući procesu evropskih integracija i usvojenim standardima iz 2018. Ipak, kao zabrinjavajuće je istakla da 25 godina od početka primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama u Bosni i Hercegovini veliki broj institucija i dalje ne odgovara na zahteve tražilaca informacija.
Slavoljupka Pavlović (Poverenik, Srbija) ukazala je da 41% žalbi koje su novinari uputili njenoj instituciji dolazi zbog „ćutanja uprave“. Ona je ocenila da je zakonski okvir solidan, ali da državne institucije i službenici moraju da promene odnos prema građanima, dodala je da državni službenici moraju da imaju na umu da su oni plaćeni od strane građana i da moraju da rade u njihovom interesu.
Panelistkinje iz regiona podsetile su da su proteklu godinu i po dana obeležili masovni protesti i političke krize bez presedana, što je i uzrok i posledica niskog poverenja građana u institucije. Zajednički zaključak jeste da javnost širom Zapadnog Balkana sve glasnije zahteva odgovornost vlasti, naročito u kontekstu korupcionaških afera, zloupotreba službenog položaja i ugrožavanja javne bezbednosti.
Panel su organizovali Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Partneri Srbija, uz podršku Evropske komisije, Saveta Evrope, Delegacije Evropske unije u Srbiji i Balkanskog fonda za demokratiju.