Partneri Srbija održali sastanak sa predstavnicima međunarodne inicijative Partnerstva za otvorenu upravu 14.07.2026, i uputili molbu da se preispita način učešća Srbije u ovoj inicijativi. 

Završen je proces revizije Akcionog plana Partnerstva za otvorenu upravu za period 2023 - 2027, usvajanjem Akcionog plana od strane Vlade Srbije 06.07.2026.

Organizacija Partneri Srbija predvodila je zagovaračke napore civilnog društva za unapređenje Akcionog plana slanjem predloga za dopunu postojećih i uvođenje novih aktivnosti. Neformalna grupa organizacija ukupno je izradila 16 novih predloga od kojih je 4 prihvaćeno.

Pozitivno je, što je prihvaćen predlog da se celokupan proces pokretanja narodne inicijative digitalizuje- tako da obuhvata i elektronsko podnošenje predloga za narodnu inicijativu (što će biti implementirano do kraja 2027) i prikupljanje potpisa elektronskim putem preko Portala e - Uprave. Pored toga, prihvaćen je i predlog za izmenu propisa kojim bi trebalo da se unapredi učešće građana u donošenju odluka kroz javne rasprave i javne konsultacije.

Ipak, propuštena je prilika da se tokom procesa revizije Akcionog plana otklone ključni problemi u planiranju i sprovođenju AP. Partneri Srbija upozoravaju da dosadašnje iskustvo sa četvorogodišnjim Akcionim planom Srbije ukazuje na ozbiljne izazove, kako u pogledu sprovođenja preuzetih obaveza, tako i u pogledu kvaliteta procesa revizije koji je upravo sproveden.

Sadašnji Akcioni plan Partnerstva za otvorenu upravu usvojen je kao prvi četvorogodišnji akcioni plan u Srbiji. Iako duži period sprovođenja u teoriji ostavlja više prostora za ambicioznije reforme, u praksi se pokazalo sve suprotno. Duži rok sprovođenja doveo do odlaganja reformi. Značajan broj aktivnosti nije realizovan tokom prve dve godine ciklusa, već je njihovo sprovođenje praktično odloženo za kraj 2027. godine.

Analiza sprovođenja Akcionog plana koju su izradili Partneri Srbija, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva, pokazuje da su obaveze tehničke prirode - naročito one koje se odnose na objavljivanje već postojećih informacija ili digitalizaciju i objedinjavanje dostupnih podataka uglavnom uspešnije napredovale. Nasuprot tome, obaveze koje zahtevaju donošenje političkih odluka, izmene propisa, institucionalne reforme ili
promene u administrativnoj praksi značajno kasne, sužene su po obimu i smanjena im je ambicioznost još u fazi izrade Akcionog plana.

Tokom čitavog perioda sprovođenja, kao ponavljajući problem izdvaja se nedostatak političke posvećenosti i prioritizacije reformi otvorene uprave. Nekoliko obaveza sa  transformativnim potencijalom  nije napredovalo očekivanom dinamikom, uprkos njihovom značaju za transparentnost, odgovornost i učešće građana. Objašnjenje da su na sprovođenje uticali politički procesi poput formiranja nove Vlade Srbije (2025), prema oceni organizacija civilnog društva, ne može u potpunosti opravdati kašnjenja, s obzirom na to da su nadležne institucije i administrativne strukture tokom ovog ciklusa Akcionog plana (2023-2027) ostale u velikoj meri nepromenjene.

Dodatna zabrinutost odnosi se na funkcionisanje principa zajedničkog kreiranja politika nakon usvajanja Akcionog plana. Iako organizacije civilnog društva učestvuju u Radnoj grupi za sprovođenje Akcionog plana, komunikacija i saradnja sa institucijama ostaje ograničena. Nadležne institucije ne obaveštavaju sistematski članove Radne grupe iz reda civilnog sektora o napretku, izazovima ili mogućim preprekama u sprovođenju pojedinačnih obaveza. Iako Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave organizuje periodične sastanke Radne grupe na kojima se predstavljaju informacije o napretku i izveštaji o samoproceni, ovakav format ne
obezbeđuje kontinuirano i suštinsko uključivanje predstavnika civilnog društva.

Tekući proces revizije predstavljao je važnu priliku da se otklone problemi u implementaciji i ojača ambicija Akcionog plana. Organizacije civilnog društva dostavile su set preporuka usmerenih na unapređenje postojećih obaveza/ aktivnosti, kao i predloge novih.

Prihvaćene su četiri od ukupno 16 preporuka koje je dostavilo civilno društvo, dok je većina preostalih preporuka odbijena. U dva slučaja, nadležni organi su kao obrazloženje naveli da se slične aktivnosti već sprovode
van okvira Akcionog plana.

Iako su ostvarena određena poboljšanja, aktivnosti sa kojima se kasni jednostavno su produžene do kraja 2027. godine, bez ikakvih garancija da će aktivnosti i u produženom roku zapravo biti sprovedene.

Partneri Srbija ističu zabrinutost da proces revizije preti da postane pre svega mehanizam za produžavanje rokova, umesto da predstavlja stvarnu priliku za unapređenje kvaliteta, ambicije i efikasnosti Akcionog plana. Revizija Akcionog plana bi trebalo da služi kao alat za prevazilaženje prepreka u sprovođenju, uvođenje ambicioznijih aktivnosti i obezbeđivanje da akcioni planovi ostanu smisleni pokretači reformi.

Organizacije civilnog društva ukazuju da je odbijen i niz predloženih novih obaveza, uključujući:

• unapređenje pravnog okvira za građanske inicijative i lokalne referendume;
• uspostavljanje nacionalne platforme za praćenje buke u životnoj sredini;
• unapređenje postojećeg Sistema za praćenje sufinansiranja medijskih projekata (razvijenog u okviru sadašnjeg Akcionog plana – Obaveza 9), za koji su medijske organizacije tražile poboljšanje funkcionalnosti i uvođenje dodatnih tipova podataka radi obezbeđivanja suštinske transparentnosti u ovoj oblasti;
• predlog da se registri medija u Srbiji objedine u jedan registar, po ugledu na praksu EU i u skladu sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA).

Zaključak: potrebno preispitati modalit učešća Srbije i način kreiranja akcionih planova, jer proces revizije nije doveo do suštinskog unapređenja ambicije, obima ili mehanizama za sprovođenja Akcionog plana. Revizija je u najvećoj meri zadržala postojeću strukturu Akcionog plana, uz produžavanje rokova za većinu aktivnosti sa kojima se kasni. U tom smislu, Partneri Srbija ocenjuju da je revizija propuštena prilika da se međunarodna inicijativa Partnerstva za otvorenu upravu iskoristi za unapređenje javne uprave, smanjene korupcije i poboljšanje usluga za građane.

Imajući u vidu iskustvo iz tekućeg ciklusa Akcionog plana, Partneri Srbija smatraju da bi trebalo preispitati mogućnost da Srbija i dalje sprovodi četvorogodišnje POU akcione planove. U sadašnjim okolnostima, u kojima su produženi rokovi sprovođenja doprineli odlaganju, a ne ubrzanju reformi, kraći ciklus Akcionog plana, uz jače mehanizme praćenja i odgovornosti, mogao bi biti primereniji način da se obezbedi stvaran napredak i spreče dalja kašnjenja u sprovođenju.

Zbog svega navedenog Partneri Srbija inicirali su sastanak sa predstavnicima međunarodne inicijative Partnerstva za otvorenu upravu, koji je održan 14.07.2026, i uputili molbu da se preispita način učešća Srbije u ovoj inicijativi.