Javne nabavke predstavljaju postupak nabavke dobara, usluga i radova koji sprovode naručioci (državni organ, organ autonomne pokrajine i organ lokalne samouprave; pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu). Kroz postupak javne nabavke građani mogu da prate trošenje budžetskog novca. Postupak javne nabavke bi trebalo da bude u potpunosti transparentan, ali praksa je pokazala da dostupnost informacija u javnim nabavakama nije uvek na zadovoljavajućem nivou. Zbog toga je cilj istraživanja da ukaže na nedostatke u procedurama i praksi, kao i da utvrdi koje informacije najčešće nisu dostupne javnosti i koji su razlozi za manji nivo transparentnosti. Istraživanje se, pored postupka javne nabavke, bavilo i drugim postupcima koji predstavljaju mehanizme zaštite čiji je predmet javna nabavka. Posebna pažnja posvećena je praksi u postupcima javnih nabavki u zdravstvenom sistemu.

Javno-privatna partnerstva (JPP) predstavljaju dugoročne sporazume između organa vlasti i kompanija (prevoz, komunalne usluge, infrastrukturni radovi i slično). Iako se radi o partnerstvima koja se najčešće ugovaraju na račun i za račun građana, javnosti nisu dostupne informacije o njihovom sprovođenju, kao i o kvalitetu pružanja usluga. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi koliki je nivo transparentnosti informacija o JPP (pre svega, o sprovođenju postupka i sadržaju zaključenih javnih ugovora), i da li postoji neosnovano ograničavanje pristupa određenoj grupi informacija o JPP. Od četiri grada koja su bila obuhvaćena istraživanjem (Beograd, Loznica, Pirot i Zrenjanin) jedino Grad Beograd nije odgovorio na zahtev za pristup informacijama o JPP.

Partneri Srbija sproveli su istraživanje o radu prekršajnih sudova u predmetima iz oblasti prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Analizirani su svi prekršajni postupci koji su pokrenuti po zahtevima Upravne inspekcije od 2015. do 2018. godine – ukupno 103 zahteva.

U 2017. godini javne institucije više od 200 puta nisu objavile tražene informacije od javnog značaja čak ni nakon obavezujućeg rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Upravni inspektorat u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave nadležan je za sprovođenje inspekcijskog nadzora u takvim slučajevima. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi na koji način Upravni inspektorat primenjuje svoja ovlašćenja u oblasti slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja.

Pristup informacijama od javnog značaja i sloboda izražavanja predstavljaju jedan od temelja otvorenog i demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava. Dalje, demokratska društva počivaju na garancijama i efektivnim mehanizmima zaštite prava na privatnost građana. Ova dva prava štite se kako bi se, sa jedne strane, omogućila kontrola rada organa vlasti, a sa druge, omogućila građanima efektivna kontrola nad upotrebom podataka o njima i zaštitu od neosnovanog upliva u zonu intime.

Analiza činilaca zakonitog i nezakonitog poslovanja (analiza od značaja za inspekcijski nadzor) na sveobuhvatan i svestran način ispituje i razjašnjava različite činioce i razloge koji utiču i doprinose tome da privrednici posluju ili ne posluju u skladu sa zakonom. Analiza je kvalitativnog karaktera i sadrži uvid u regulatorni okvir, stručnu literaturu i uporednu praksu, kao i nalaze istraživanja stavova privrednika, sa ciljem rasvetljavanja uzroka i motiva (ne)poštovanja zakona i davanja preporuka za unapređenje sistema.

Publikacija Podrška primeni medijacije u sudovima i advokaturi u Srbiji rezultat je rada u okviru projekta Podrška primeni medijacije u pravosuđu koji su sproveli Partneri Srbija u periodu od decembra 2015. do aprila 2017. godine. Ambasada Kraljevine Holandije u Republici Srbiji prepoznala je značaj razvoja primene medijacije u Srbiji i podržala ovaj Projekat kroz svoj MATRA program.

Javnost u radu organa javne vlasti predstavlja jedan od temelja otvorenog i demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava. S tim u vezi, legitimno je očekivanje javnosti i medija da javna tužilaštva preuzmu aktivnu ulogu u informisanju građana o svom radu. Istovremeno, zaštita podataka o ličnosti i dalje predstavlja temu kojoj se ne posvećuje dovoljno pažnje u javnosti. Kada se radi o zaštiti podataka o ličnosti u javnom tužilaštvu, ona dodatno dobija na značaju imajući u vidu da, pored kršenja prava na privatnost, neadekvatna upotreba podataka može da prouzrokuje kršenje pretpostavke nevinosti, ali i drugih prava učesnika u postupku.

Konačan izveštaj koji je predstavljen u ovoj publikaciji pripremljen je u okviru Projekta reforme krivičnog zakonodavstva, koji je od jula 2015. do septembra 2016. godine sprovodila Advokatska komora Srbije u partnerstvu sa Advokatskom komorom Albanije, Advokatskom komorom Federacije Bosne i Hercegovine, Advokatskom komorom Kosova i Advokatskom komorom Makedonije, kao i organizacijom civilnog društva Partneri za demokratske promene Srbija.

Partneri Srbija su u u maju 2015. započeli rad na projektu Zaštita privatnosti i pretpostavke nevinosti u medijima, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbija (FODS). U okviru projekta, Partneri Srbija sproveli su monitoring sadržaja štampanih, elektronskih i onlajn medija u cilju sagledavanja poštovanja dva pomenuta prava prilikom medijskog izveštavanja. Takođe, analiziran je rad Ministarstva unutrašnjih poslova i javnih tužilaštava na unapređenju nivoa zaštite podataka o ličnosti u ovim institucijama, a naročito u odnosu na sprečavanje zloupotrebe podataka i njihovog ustupanja medijima.