Pripadnici ugroženih društvenih grupa u Srbiji suočavaju se sa nizom problema, u situacijama kada treba da ostvare neko svoje pravo ili pokrenu odgovarajući mehanizam zaštite svojih prava. Stoga, ovim osobama neophodno je pružiti dodatnu podršku u ostvarivanju i zaštiti tih prava, kako bi mogli biti ravnopravno uključeni u zajednicu. Pravo koje je posebno ugroženo i koje se nalazi u fokusu ove analize jeste pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. U ovom izveštaju predstavljeni su problemi sa kojima se pripadnici marginalizovanih grupa suočavaju, značaj zaštite njihove privatnosti i korisni saveti kako bi privatnost ovih lica bila adekvatno sačuvana. Izveštaj je izrađen u okviru projekta Inicijativa za zaštitu privatnosti marginalizovanih grupa u online sferi.

Činjenica da oblast video nadzora u Srbiji nije adekvatno regulisana omogućava uspostavljanje različitih praksi organa javne vlasti i izaziva zabrinutost u pogledu zaštite prava građana u situacijama kada lokalne samouprave uspostavljaju i koriste sisteme video nadzora. Zapravo, lokalne samouprave su te koje vrše nabavku, a zatim se upravljanje ovim sistemima neretko prepušta policiji. Studija slučaja koja je pred vama ima za cilj da se, kroz primere, prikaže koje su obaveze lokalnih samouprava prilikom uspostavljanja sistema za video nadzor, gde lokalne samouprave najčešće greše, i kako mogu da unaprede svoje postupanje u cilju bolje zaštite ličnih podataka građana.

Organizacije Partneri Srbija i Pravni skener sprovele su istraživanje o postupanju zdravstvenih ustanova prilikom nabavki povezanih sa pandemijom virusa SARS-CoV-2, a drugo istraživanje koje smo izradili na ovu temu odnosi se na nabavku oksimetara i RTG filmova usled povećane potrebe u dijagnostikovanju simptoma SARS-CoV-2. Kada su u pitanju pulsni oksimetri najveći problem je formiranje cena, odnosno određivanje procenjene vrednosti, kao i njihov odnos sa ugovorenom cenom. Kod javnih nabavki RTG filmova najviše su zastupljeni pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva. Koje su sve posledice ovako sprovedenih javnih nabavki detaljnije je objašnjeno u dokumentu koji predstavljamo.

Organizacije Partneri Srbija i Pravni skener sprovele su istraživanje o postupanju zdravstvenih ustanova prilikom nabavki povezanih sa pandemijom virusa SARS-CoV-2, a istraživanje koje vam predstavljamo odnosilo se na nabavku medicinskog kiseonika za potrebe lečenja pacijenata koji su se zarazili virusom SARS-CoV-2. Postupci javnih nabavki medicinskih gasova koji su bili predmet analize su oni na koje se primenjuje Zakon o javnim nabavkama, a Istraživački uzorak obuhvatio je postupanje 5 zdravstvenih ustanova: Opšte bolnice u Pirotu, Specijalne bolnice za nespecifične plućne bolesti Sokobanja, Kliničko-bolničkog centra Zvezdara, Kliničkog centra Vojvodine, i Kliničkog centra Srbije.

Rodna analiza Zakona o socijalnoj karti izrađena je kako bi se ispitao kvalitet zakonodavnog procesa, odnosno uključivanja rodne perspektive novog Zakona o socijalnoj karti. Cilj analize bio je da se utvrdi da li je (predlog) Zakona rodno odgovoran, kao i da se utvrdi da li su primenjene procedure i alati za uvođenje rodne perspektive, koliko je proces bio participativan i u kolikoj meri su organizacije civilnog društva doprinele formulisanju predloga Zakona. Takođe, autorke analize želele su da utvrde i na koji način je moguće pratiti uticaj zakona na raspodelu budžetskih sredstava i efekte primene zakona na položaj žena i rodnu ravnopravnost.

Monitoring medija je urađen kako bi se dobio opšti uvid u opseg i načine na koji mediji krše pravo na privatnost građana, sa posebnim fokusom na pitanje u kojoj meri je ovo pravo uskraćeno osetljivim i marginalizovanim grupama. Pred vama je monitoring koji je sproveden praćenjem 12 medija tokom 14 ciklično odabranih dana u periodu april–jul 2021. Rezultati pokazuju da onlajn mediji, kao i mediji tabloidne uređivačke orijentacije posebno agresivno zadiru u privatnost građana, najčešće u vestima o nasilju i nesrećama. Među osetljivim i marginalizovanim grupama najviše je žena, a potom u znatno manjem broju pripadnika LGBT+ zajednice, starijih lica, beskućnika i radnika. U celini posmatrano mala zastupljenost osetljivih grupa među licima kojima mediji krše pravo na privatnost nastaje kao posledica njihove opšte medijske marginalizacije. Detaljnije informacije možete dobiti preuzimanjem izveštaja.

Svrha Vodiča koji je pred vama je da pruži podršku organima nadležnim za izradu propisa koji vode ka usklađivanju sektorskih propisa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, u domenu svojih nadležnosti, kako bi taj posao sproveli na kvalitetan način, doprinoseći tako unapređenju zaštite podataka o ličnosti lica čiji se podaci obrađuju na osnovu sektorskih propisa, kao i povećanju pravne predvidivosti u Srbiji horizontalnim usklađivanjem propisa. Takođe, Vodič je namenjen i organizacijama civilnog društva koje se bave zagovaranjem za izmene pojedinih sektorskih propisa i njihovo usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Vodič za digitalnu bezbednost mladih – zaštita privatnosti i sprečavanje digitalnog nasilja namenjen je prvenstveno mladima, srednjoškolcima, zaposlenima u obrazovanju, kao i svima onima koji rade s decom, učestvuju u njihovom vaspitanju i obrazovanju i žele da se informišu na koje načine mogu da doprinesu zaštiti privatnosti, bezbednom korišćenju digitalnih uređaja i interneta. Vodič ima višestruku namenu. Može da služi kao resurs za unapređivanje znanja i digitalnih veština dece, mladih i odraslih; pomoćnik u bezbednom korišćenju digitalnih tehnologija i interneta; praktični priručnik za nastavnike i vršnjačke edukatore u podučavanju dece i mladih o veštinama bezbednog i konstruktivnog korišćenja digitalnih oruđa i interneta. Želimo vam da uživate u čitanju i učenju, da uživate u realizaciji akcija i radionica kojima ćete pomoći da vaši vršnjaci i učenici praktikuju bezbedno korišćenje interneta.

Analizom koja je pred vama želeli smo da utvrdimo u kojim se to situacijama organi javne vlasti pozivaju na tajnost podataka kada ograničavaju pristup tražiocima, o kojim vrstama informacija se najčešće radi, kao i da utvrdimo, da li je i u kojoj meri tokom vanrednog stanja i nakon njega pravo na pristup informacijama od javnog značaja u Srbiji bilo ugroženo.

Publikacija koja se nalazi pred vama nadovezuje se na ranija istraživanja primene Zakona i obrađuje dva pitanja od značaja za primenu bilo kog zakona, pa tako i Zakona o tajnosti podataka. Sa jedne strane, u pitanju je nadzor nad primenom Zakona, koji je poveren Ministarstvu pravde. U svetlu novih okolnosti, odnosno činjenice da u periodu od nekolik godina Ministarstvo pravde zapravo i ne sprovodi nadzor u ovoj oblasti, publikacija donosi analizu pravnog okvira kojom problematizujemo pravnu osnovanost aktuelne prakse ovog ministarstva. Autor ove analize je Milan Stefanović, stručnjak u oblasti inspekcijskog nadzora i upravnog prava. Dalje, u analizi predstavljamo sudsku praksa u predmetima u vezi sa primenom Zakona o tajnosti podataka, oslanjajući se na dobijene informacije od prekršajnih i viših sudova u Republici Srbiji, na kojoj je radio tim istraživača Partnera Srbija.