Koncept otvorene uprave obuhvata širok spektar politika i praksi koje mogu dovesti do novih načina upravljanja, kako iz vladine, tako i iz perspektive građana - može promovisati dobro upravljanje i podstaći bolje odlučivanje, smanjenje korupcije i efikasnije usluge koje vlasti isporučuju građanim. Cilj naših aktivnosti je da pružimo analizu stanja u oblasti otvorenosti i transparentnosti rada institucija izvršne vlasti i doprinesemo kreiranju i sprovođenju reformi u ovim oblastima, kroz izgradnju partnerskog odnosa sa svim institucijama. U ovom dokumentu predstavljamo vam ključne rezultate istraživanja o otvorenosti izvršne vlasti u 2022. godini

Drugu godinu za redom, organizacija Partneri Srbija sprovodi istraživanje o stanju transparentnosti sudova i tužilaštava u Republici Srbiji. Istraživanje obuhvata analizu nivoa proaktivne i reaktivne transparentnosti sudova i tužilaštava i analizu strateških dokumenata koja se odnose na komunikaciju pravosuđa sa javnošću. U odnosu na prethodno istraživanje, istraživanje je ove godine obuhvatilo i analizu legislativne reforme pravosuđa. Analiza je namenjena svim pravosudnim organima kako bi unapredili svoje postupanje u oblasti transparentnosti, posebno imajući u vidu da se neki od uočenih nedostataka relativno lako mogu otkloniti i da, pre svega zavise od volje pojedinačnih sudova i tužilaštava. Analiza je takođe namenjena i svim institucijama i stručnoj javnosti koji učestvuju u procesu reforme pravosuđa, kako bi se na strateški način otklonili uočeni nedostaci u ovoj oblasti.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) usvojen je u novembru 2018. godine. Međutim, imajući u vidu da je u pitanju jako složen i kompleksan zakon koji podrazumeva niz novih instituta i obaveza za rukovaoce i obrađivače, sa primenom zakona se otpočelo 9 meseci kasnije, u avgustu 2019. godine. Aktuelni zakon donet je po uzoru na Opštu uredbu Evropske unije za zaštitu podataka o ličnosti (engl. GDPR – General Data Protection Regulation) i takozvanu Policijsku direktivu (Law Enforcement Directive), dva dokumenta koja se primenjuju u zemljama Evropske unije od maja 2018. godine. GDPR je unifikovao pravila o zaštiti podataka o ličnosti u zemljama članicama EU, ali i uticao na zakonodavstva kako u državama u procesu pridruživanja, tako i nekim van evropskog kontinenta. Ova uredba unela je niz novina u oblast zaštite podataka o ličnosti, počev od novih obaveza za rukovaoce i obrađivače, širi spektar prava za lica čiji podaci se obrađuju, pooštravanje kazni za kršenje propisa i slično. Međutim, iako Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja vrlo važan iskorak u cilju bolje zaštite prava na privatnost građana Srbije, u prvih nekoliko godina njegove primene primećen je niz nedostataka koje bi trebalo adresirati u budućnosti.

Domašaj budućeg Zakona o elektronskim medijima u najvećem delu zavisiće od položaja regulatornog tela. Naime, odredbe kojima se uređuje ovaj organ značajne su ne samo u pogledu sastava Saveta REM-a, već i njihove funkcionalne nezavisnosti. Dosadašnji rad ovog tela, a posebno izostanak sprovođenja nadležnosti u odnosu na kontinuirane povrede Zakona pojedinih pružalaca medijskih usluga, sporadično sprovođenje Zakona, kao i nedavnog načina dodele dozvola i odluka s tim u vezi, ne može se oceniti kao adekvatan.

Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o elektronskim komunikacijama koji je podnet Narodnoj skupštini Republike Srbije i od 10. februara 2023. godine je u skupštinskoj proceduri. Ovim aktom namera je da se na potpun način uredi oblast elektronskih komunikacija i pravni okvir usaglasi sa pravnim tekovinama Evropske unije, imajući u vidu izmene u EU. Kako je navedeno u saopštenju Vlade povodom usvajanja Predloga zakona, ovaj akt predstavlja unapređenje poslovnog okruženja, podsticanje investicija, kao i dodatno unapređenje zaštite krajnjih korisnika – građana. Kao novine zakonskih rešenja istaknuti su obaveza izdavanja računa za usluge u elektronskom obliku, pravičnija i efikasnija upotreba postojeće infrastrukture, kao i obaveza registracije pripejd korisnika mobilne telefonije. Prema navodima, ovo potonje doprinosi sigurnosti građana.

Istraživačka metodologija Opservatorije za Digitalnu agendu (DAO) nadovezuje se na prethodne nacionalne izvještaje i mape puta za unapređenje Digitalne agende u ciljanim zemljama Zapadnog Balkana i fokusira se na teme na koje organizacije civilnog društva imaju najveći uticaj. Istraživanje se sprovodi na osnovu ključnih indikatora sadržanih u prethodno pripremljenom upitniku. Indikatori su predviđeni da omoguće regionalno poređenje između odabranih zemalja Zapadnog Balkana, što bi dodatno trebalo da doprinese pozitivnoj konkurenciji i posluži kao motiv za dalju implementaciju Digitalne agende. Istraživanje se zasniva na sprovedenom sekundarnom istraživanju (pregled sprovedenih istraživanja, postojećih dokumenata politike, nacionalnih strategija, programa Vlade i centralnih institucija ciljanih zemalja Zapadnog Balkana, javno dostupnih izvještaja i drugih relevantnih izvora), polustrukturiranim intervjuima sa licima koja su direktno uključena ili pod uticajem procesa digitalizacije, kao i ispitivanju jedne nacionalne politike i tri elektronska servisa.

Ovaj Vodič nastao je kao deo napora grupe organizacija iz regiona, članica mreže ACTION SEE koje sprovode godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti na Zapadnom Balkanu. Cilj aktivnosti mreže, a ujedno i ovog Vodiča je da pružimo analizu stanja u oblasti transparentnosti i otvorenosti javne uprave, doprinesemo implementaciji reformi i utičemo na jačanje principa dobrog upravljanja, te u konačnom pomognemo samim institucijama da ih efikasnije primene u svom radu. Izrađeni vodič daje smernice i predloge kako da države u reionu unaprede proaktivnu trasnparentnost u svom radu.

Predstavljamo vam vodič namenjen posrednicima u prometu i zakupu nepokretnosti. Cilj vodiča je da agentima za nepokretnosti približi zakonske obaveze u oblasti sprečavanja pranja novca i da im pomogne u uspostavljanju i funkcionisanju unutrašnjeg sistema za sprečavanje pranja novca, kako bi u potrebnoj meri zaštitili svoje poslovanje od rizika ove vrste.

Predstavljamo vam vodič za organizacije civilnog društva kao korisnika finansijskih usluga. Vodič pruža praktične savete za postupanje u situacijama sa kojima se OCD najčešće susreću u redovnom poslovanju: otvaranje tekućih računa, sprovođenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke od strane obveznika, utvrđivanja i provera identiteta stranke kao i utvrđivanja stvarnog vlasnika OCD kao stranke, itd.

Pravo na privatnost i zaštita podataka o ličnosti u Srbiji nikada nisu bili visoko kotirani na lestvici ljudskih prava. Razvoj i široka primena novih tehnologija, doneli su nove rizike po ova prava, a građani Srbije suočeni su sa nizom inicijativa i projekata javnih vlasti koje u velikoj meri zadiru u privatnost. Dodatni problem predstavljaju neefikasni mehanizmi zaštite prava i odustvo adekvatne kontrole u razvoju i primeni ovih inicijativa. Kako bismo informisali građane o postojećim inicijativama i događajima od značaja za pravo na privatnost u našoj zemlji, Partneri Srbija izradili su prezentaciju u kojoj je predstavljena hronologija najznačajnijih događaja u ovoj oblasti. Prezentacija će biti redovno ažurirana kako bi uzela u obzir sve relevantne događaje i činjenice.